EU želi dodatno da suzbije neregularne migracije
18. oktobar 2024.Šefovi država i vlada EU održali su „stratešku raspravu“ o politici o migracijama. Tako stoji u završnoj deklaraciji samita u Briselu objavljenoj u četvrtak uveče (17. oktobar). Rasprava o pooštravanju politike azila i deportacijama trajala je satima – a ništa konkretno nije odlučeno. „Savet EU ponovo će razmotriti to pitanje“, poslednja je rečenica deklaracije o migracijama. Pritom bi to pitanje u stvari trebalo hitno rešiti, rekao je austrijski kancelar Karl Nehamer.
Sedamnaest od 27 vlada u Evropskoj uniji još u maju je pozvalo na pooštravanje politike o migracijama. Nakon izbora za Evropski parlament, kao i izbora u nekim zemljama na kojima su bile uspešne desno-populističke, pa i desno-radikalne stranke, na kocki je ugled demokracije, upozorio je Nehamer. On je rekao da u migrantskoj politici EU mora da „pokaže da regulatorna moć demokratije funkcioniše“. Mnogi ljudi u Evropskoj uniji smatraju da ima previše migranata koji ostaju u EU, a da nemaju pravo na azil ili status izbeglice.
U Austriji je desničarska ekstremistička Slobodarska partija Austrije (FPÖ) izabrana kao najjača snaga u parlamentu. Kancelar Nehamer je demohrišćanin i pokušava da formira koaliciju u kojoj neće biti FPÖ.
Cilj je manje dolazaka
Većina vlada EU slaže se da broj dolazaka mora i dalje da se smanjuje i da više ljudi za koje je odlučeno da treba da napuste zemlju, mora da se vrati u tranzitne zemlje i zemlje porekla. Nemački kancelar Olaf Šolc (SPD) slaže se s tim ciljevima i hvali pojačane granične kontrole na nemačkim granicama kao uspešan recept. Luksemburški premijer Luk Friden, međutim, kritikuje te granične kontrole, jer bi one zapravo trebalo da budu apsolutan izuzetak. Ipak, Friden kaže da ima razumevanja za potez Nemačke, sve dok spoljne granice EU nisu dobro zaštićene i dok omogućavaju previše nelegalnih ulazaka.
U poređenju s prethodnom godinom, broj nelegalnih ulazaka u EU ove godine je pao za oko 42 odsto, na 144.000, pokazuju podaci agencije za zaštitu granica Fronteks. „To je uspeh migrantske politike. Ali, to nije dovoljno“, kaže kancelar Šolc. „Moramo da ponudimo zaštitu onima kojima je ona potrebna, ali ne može da dođe svako. Moramo na osnovu naših pravila da biramo ko može da dođe“, sumira on svoj pristup.
Brže reforme
Nemačka i 16 drugih država-članica EU pozivaju na brže sprovođenje dogovorenih reformi postupaka za izdavanje azila u Uniji. Kako su se države-članice dogovorile u proleće, te reforme bi trebalo da stupe na snagu do sredine 2026. Sada bi se sve trebalo da se odvija brže. Međutim, nejasno je mogu li postupci za dodeljivanje azila za one podnosioce zahteva koji imaju male izglede da se obrade na spoljnim granicama i to brže nego što je planirano. Da bi to učinile, Italija i Grčka morale bi da postave kampove sa do 30.000 mesta na svojim spoljnim granicama EU. Mađarska odbija kompletan pakt EU o migracijama i ni pod kojim uslovima ne želi da prihvati tražioce azila iz zemalja prvog ulaska, dakle uglavnom iz Grčke, Italije i Španije.
„Ruandski model“ nije uspeo, da li će uspeti „albanski model“?
Nova desničarsko-populistička vlada u Holandiji želela bi da se procedure za dobijanje azila odvijaju u potpunosti van EU. Premijer Dik Šof spomenuo je afričku državu Ugandu kao potencijalnu zemlju domaćina za tražioce azila iz Holandije. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ukazala je u pismu učesnicima samita na „inovativna razmatranja“ i centre za deportaciju kao mogućnost. Međutim, predlog nije nov.
Još 2018. godine, na predlog Austrije, Evropska komisija predložila je tzv. „platforme za iskrcavanje“ za izbeglice koje dožive brodolom na Mediteranu. Razmatranja nisu išla dalje od napisanog na papiru, jer nije pronađena nijedna zemlja koja bi želela da postavi te zatvorene kampove. Bivša članica EU Velika Britanija uzalud je pokušavala da u Ruandi otvori centar za tražioce azila i da tamo trajno smesti osobe koje su imale pravo na azil. Taj „ruandski model“ nije uspeo zbog pravnih prepreka i laburistička vlada u Londonu stavila ga je na čekanje. „Ta ideja s ruandskim modelom bila je prilično glupa“, narugao se irski premijer Simon Haris u Briselu. To nikako nije model za politiku azila u EU, rekao je.
Izmeštanje procedure izdavanja azila, kakvo je desničarsko-ekstremistička italijanska premijerka Đorđa Meloni sada uspostavila u zemlji-kandidatkinji za članstvo u EU, Albaniji, mogli bi da slede i drugi. Meloni je odlučila da se o zahtevima za izdavanje azila koje podnesu izbeglice koje dolaze brodovima, odlučuje u skladu s italijanskim zakonom u zatvorenom kampu. Za razliku od ruandskog modela, uspešni tražioci azila dobijaju dozvolu za ulazak u Italiju. Odbijene tražioce trebalo bi deportovati direktno iz Albanije. Ako to ne bude uspelo, i ti ljudi će biti dovedeni iz Albanije u Italiju. Đorđa Meloni je na marginama samita EU pozvala kolege na prezentaciju svog projekta. Za „albanski model“ zainteresovane su Danska, Holandija i Češka. Šesnaest prvih osoba već je stiglo u italijanski centar u Albaniji. Tu bi moglo da bude smešteno najviše 3.000 ljudi.
Šolc: „Kapljice nisu rešenje“
Nemački kancelar Olaf Šolc je na samitu EU odbacio postupak izmeštanja azila i ambiciozne planove za Albaniju, Ruandu ili Ugandu. „Jasno je da koncepti koji predstavljaju samo ’kapljice u moru’ nisu rešenje za veliku zemlju poput Nemačke“, rekao je Šolc, ističući da je Nemačka prošle godine zabeležila 300.000 zahteva za izdavanje azila. Kancelar se pre oslanja na više direktnih odbijanja na nemačkim granicama. Kao i mnogi drugi šefovi država i vlada, i on pozdravlja nameru Evropske komisije da razvije stroža pravila za povratak i deportaciju onih osoba koje nemaju ili neće dobiti boravišnu dozvolu.
„Ako se zajednički sistem azila implementira brže, to već pomaže“, rekao je Olaf Šolc. Sve države, dodao je, moraju da poštuju pravila koja već postoje. Time se misli i na to da zemlje prvog ulaska, poput Grčke i Španije, zapravo registruju tražioce i vode računa o njihovim procedurama azila. Danas mnogi tražioci azila jednostavno otputuju ka severu EU. „Kad bi svi sledili pravila, onda bismo već bili daleko“, rekao je kancelar. Šolc je dodao da su potrebne bolje granične kontrole na spoljnim granicama EU koje zapravo moraju da profunkcionišu. Grčki premijer Kirjakos Micotakis odbacio je kritike. Grčka, rekao je, čini sve što je u njenoj moći i strože nego prethodnih godina sprovodi pravila EU.
Isključivanja neće biti prihvaćena
Poljski premijer Donald Tusk izazvao je buru uoči samita jer je najavio da želi da privremeno suspenduje pravo na azil. To bi najverovatnije bilo kršenje evropskog i međunarodnog prava. Tusk je svoju najavu u Briselu donekle relativizovao rekavši da bi trebalo da bude odbijanja nasilnih tražilaca azila samo ako ih Rusija i Belorusija masovno dovedu na granicu. Ove godine na istočnoj granici Poljske zabeleženo je oko 28.000 pokušaja ilegalnog ulaska. Planova za odstupanje od zajedničke politike azila EU, tzv. opt-outa koje su zatražile Holandija i Mađarska, nema, rekao je kancelar Šolc nakon samita.
Samit Evropske unije skraćen je za jedan dan, jer je američki predsednik Džo Bajden ovog petka u poseti Nemačkoj. Mogli biste da se naviknete na kraće samite, našalio se kancelar Šolc na konferenciji za novinare. Bio je to, rekao je, kratak, ali ugodan samit. Samiti EU zapravo su poznati po tome što traju mučno dugo, i do duboko u noć.
*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku