ECB suspendovala pravo glasa deoničara iz Srbije

„Usred bitke oko preuzimanja austrijske Adiko-banke, Evropska centralna banka (ECB) suspendovala je pravo glasa jedne uticajne investitorske grupacije iz Srbije. Ta odluka, o kojoj je Adiko (Addiko) svoje deoničare obavestio ad hok saopštenjem, opravdava se time da veliki srpski deoničari, Alta Pay i Diplomat Pay, koji zajedno drže kvalifikovani suvlasnički udeo u Adiku od 19,62 procenta, nisu o tome obavestili nadležnog regulatora, Austrijsku agenciju za nadzor finansijskih tržišta (FMA)“, piše frankfurtski list.

U tekstu koji potpisuje novinar Andreas Mim, dopisnik lista zadužen za područje jugoistočne Evrope, objašnjava se da su investitori iz Srbije i ranije „upali u oko“ nadležnim organima zbog toga što su berzu sa zakašnjenjem obavestili o relevantnim poslovnim informacijama o suvlasništvu u Adiku. Odluka o suspendovanju glasačkog prava, odnosno de fakto raspolaganjem njihovim udelom u Adiku, važna je u kontekstu preuzimanja te banke, za koju je zainteresovana slovenačka NLB (Nova ljubljanska banka). Ta banka je već poslala ponudu za preuzimanje kontrole nad Adikom – rok za slanje ponuda istekao je u četvrtak (15. avgust).

Vodeća banka na Zapadnom Balkanu?

NLB je, kako piše Frankfurter algemajne cajtung, „podebljao“ ponudu iz jula i sada je spremna da plati 22 evra po deonici Adika. Obim kompletne ponude iznosi oko 430 miliona evra. NLB je ranije najavljivala da želi najmanje 75 odsto deonica Adika. Menadžment austrijske banke deoničarima je nedavno preporučio da prihvate slovenačku ponudu.

Uz pomoć mnogo veće NLB, Adiko želi da postane vodeća banka na području Zapadnog Balkana, piše nemački list i dodaje da bi, u slučaju uspešnog preuzimanja to bila „jedina banka koja pokriva čitavo područje bivše Jugoslavije“. NLB je, za razliku od Adika, prisutna i na Kosovu i u Severnoj Makedoniji, ali ne i u Hrvatskoj: „A za to tržište je NLB veoma zainteresovana, kako je u više navrata poručeno iz uprave.“

„Svađe oko prenosa suvlasništva i govorkanja oko pozadine deoničara, kod Evropske centralne banke je očigledno izazvalo brigo oko suviše haosa“, komentariše za frankfurtski list Florijan Bekerman, član Uprave austrijskog udruženja koje zastupa interese ulagača. On smatra da je kasna odluka evropskog regulatora ipak dobra za tržište kapitala u regionu. Odluka ECB samo povećava pritisak na Alta Pay i povezane investitore da prihvate ponudu NLB, smatra Bekerman.

No, Frankfurter algemajne cajtung napominje da je i dalje nejasno da li će NLB uspeti u nameri da se domogne paketa od 75 odsto deonica? „Ako NLB ne uspe, deoničare očekuje neizvesna budućnost“, upozorava austrijski stručnjak. Deonice Adika izlistane na Bečkoj berzi su se u sredu, nakon što je objavljena odluka ECB, našle pod pritiskom. Zbog pojačanog obima vrednosnih papira ponuđenih na prodaju, njihova vrednost u jednom trenutku po komadu je pala na manje od 20 evra, što je samo pojačalo skepsu oko uspešnog preuzimanja od strane NLB, piše frankfurtski list.

Da li će NLB uspeti u pokušaju preuzimanja?

U slučaju da NLB ne uspe sada da preuzme kontrolu nad Adikom, novu ponudu bi Slovenci mogli da predstave tek za godinu dana. „Upućeni strahuju da bi investitori okupljeni oko Alta Pay, kojeg vodi Macura (srpski biznismen Davor Macura, prim.red.) i koji, sudeći po medijskim izveštajima neguje bliske odnose sa srpskim državnim šefom Aleksandrom Vučićem, do tada, uz pomoć svojih glasačkih prava, mogli da preuzmu kontrolu nad Nadzornim odborom. A ta mogućnost je, nakon odluke ECB, do daljeg isključena“, piše Frankfurter algemajne cajtung.

Nemački list podseća da je Adiko-banka nastala 2015. – na ruševinama nekadašnje bankarske grupacije Hipo-Alpe-Adrija, koja je doživela krah. Adiko u svom portfelju ima šest ćerki-banaka u Hrvatskoj, Sloveniji, BiH, Srbiji i Crnoj Gori, i posluje prvenstveno s građanima i manjim preduzećima.