Evropska ili američka ideja?

Famozna ideja Jadran-Baltik, kojom je hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović još u svojoj predizbornoj kampanji najavljivala inicijativu snažnijeg povezivanja Hrvatske sa zemljama srednje Evope, umesto sa omraženim "regionom", u hrvatskoj javnosti uglavnom je dočekana sa skepsom, pa i podsmehom. Međutim, predsednica je svoju ideju realizovala. Savezu koji je okupio sve zemlje od Jadrana do Baltika prošle godine su se pridružile Rumunija i Bugarska, što je onda opravdalo i promenu imena. Inicijativa Jadran-Baltik sada je dobila pomalo tajanstven naziv Inicijativa tri mora, odnosno Inicijativa Jadran-Baltik-Crno more. A nakon što je Bela kuća ovih dana potvrdila da američki predsednik Donald Tramp početkom jula stiže na samit te inicijative u Poljskoj, Inicijativa tri mora izazvala je ozbiljniju pažnju i u Hrvatskoj.

Hrvatska ili američka ideja?

"Ovo je najsnažnija hrvatska politička i privredna inicijativa unutar Evropske unije. Inicijativu predsednice Grabar-Kitarović prihvatila je Poljska, tako da je sada reč o hrvatsko-poljskoj inicijativi. Okuplja 12 članica Evropske unije - Hrvatsku, Austriju, Sloveniju, Mađarsku, Slovačku, Češku, Poljsku, Estoniju, Letoniju, Litvaniju, Rumuniju i Bugarsku, a inicijativu podržavaju Sjedinjene Američke Države i Kina. Inicijativa je otvorena i drugim državama na partnerskom odnosu. Njen cilj je jačanje privredne saradnje, posebno na polju komunikacija, saobraćaja i energetike, ali ima i snažnu političku, kao i bezbednosnu dimenziju", kazao je za DW Mate Granić, bivši hrvatski ministar spoljnih poslova, danas savetnik hrvatske predsednice.  Granić naglašava posebnu važnost te inicijative u trenutku kada je Evropa suočena sa različitim inicijativama i pogledima na evropsku budućnost.

Granić smatra da upravo dolazak Trampa na samit u Varšavi potvrđuje važnost te inicijative u kontekstu jačanja transatlantskog savezništva. Ali spoljnopolitički komentator Tomislav Jakić, koji je bio savetnik predsednika Stipe Mesića, uopšte nije iznenađen najavom Trampovaog dolaska, objašnjavajući da je od početka reč o "američkoj ideji". "Temelj te inicijative je Obamina ideja izgradnje još jednog zida prema Rusiji, u cilju obuzdavanja Moskve", objasnio je Jakić za DW. Prema njegovim riječima, Tramp u Poljsku dolazi pre svega zato da bi izrazio podršku Poljskoj, dok je uloga Hrvatske u tome, prema Jakiću marginalna - iako poljski predsednik Duda snažno naglašava zasluge hrvatske predsednice za činjenicu da je Tramp prihvatio poziv.

Osim što naglašava evropski karakter inicijative, Mate Granić takođe negira njen antiruski cilj, tvrdeći da je u interesu inicijative "razvijanje partnerskih odnosa sa Rusijom, posebno u privredi". "Ova inicijativa nije antiruska", naglašava Granić, objašnjavajući da je ona pre svega usmerena na saradnju u oblasti privrede, energetike, komunikacija i saobraćaja, iako je svestan da će i dalje biti onih koji će inicijativu tumačiti kao antirusku.

Stara i nova Evropa

Jakić je međutim uveren da se opet radi o pokušaju Vašingtona da uspostavi posebne odnose sa pojedinim evropskim zemljama, što smo videli i u prošlosti, na primer 2003. godine, kada je Vašington podelio Evropu na "staru" i "novu". "Ova inicijativa naglašava povezanost jednog dela Evrope, umesto povezivanja svih njenih delova u jednu celinu. Na taj način samo se produbljuju podele. Ovo je nastavak politike koju je dvojac Ramsfeld-Čejni označio kao formulu o staroj i novoj Evropi. SAD ponovo igra na kartu podele Evrope, pogotovo od kako je nemačka kancelarka Merkel smogla snage da kaže da SAD više nije pouzdan partner Evrope i da Evropa mora da se pouzda sama u sebe", odgovara Jakić.

Hrvatska predsednica, međutim, očigledno ne prihvata takvu ocenu kancelarke, uveravajući ovih dana da će upravo Trampov dolazak u Poljsku da potvrdi "još snažniju saradnju" i "strateško partnerstvo između Evrope i SAD". A to onda otvara pitanje usklađenosti te inicijative s Briselom i Berlinom. Hoće li inicijativa u EU biti shvaćena kao igranje iza leđa?

"To će sasvim sigurno biti shvaćeno kao igranje iza leđa, da ne upotrebim neki grublji izraz, i to iza leđa one Evrope koja pokušava da se sabere i stane na vlastite noge, pošto inicijativa samo produžuje zavisnost Evrope od SAD. SAD je svakako nužan partner Evrope, ali SAD ne bi trebalo da bude njen nezaobilazan patron. Ujedinjena Evropa treba da bude partner SAD, ali i Rusiji, Kini, kao i rastućim silama poput Indije i Brazila", uveren je Jakić.

Zaziranje od regije

Ipak, kada je reč o Hrvatskoj, postavlja se i pitanje može li prostor između Jadrana, Baltika i Crnog mora Hrvatskoj da zameni njen neposredan komšiluk? Ekonomska razmena Hrvatske i srednjeeuropskih zemalja, znatno je manja od razmene sa Slovenijom, Srbijom ili BiH.

"Upravo tako. I ne vidim kako bi ova inicijativa tu išta mogla da promijeni", odgovara Jakić, koji najveći problem vidi u onima koji kreiraju "ono što zovemo hrvatskom spoljnom politikom". "Tako dugo dok u vrhu te politike budemo imali ljude koji čak zaziru od izraza regija, ne možemo da očekujemo racionalnu politiku. Radije ćemo ići na saradnju sa zemljama sa kojima nemamo izgleda tu saradnju značajnije da povećamo, umesto da se okrenemo zemljama u neposrednom susedstvu, koje su iz više razloga naše prirodno tržište i sa kojima možemo korisno da sarađujemo", ocenjuje Jakić.

Savetnik Granić međutim naglašava da je bilo kakvo suprotstavljanje tih dveju politika, regionalne i srednjeevropske, "potpuno pogrešno". "Hrvatskoj je u interesu da razvija dobre i prijateljske odnose sa susednim zemljama, da jača privrednu saradnju i rešava otvorena pitanja, kao i da podržava susedne zemlje na njihovom putu ka EU. Dakle, ovde je reč o različitim dimenzijama, koje nisu međusobno suprotstavljene", zaključuje Granić.