Evropska komisija: bojkot mađarskog predsedavanja

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen odlučila je da do daljeg na neformalne sastanke Saveta EU šalje samo visoke zvaničnike. Odlaže se i već planirani puta predstavnika Evropske komisije u Mađarsku. Komisija na taj način sledi pristup nekih država-članica. Prošle sedmice su, na primer, Švedska i Litvanija najavile da će privremeno ograničiti takve neformalne sastanke samo na državne službenike.

Odluka Evropske komisije doneta je „s obzirom na najnoviji razvoj događaja koji obeležava početak mađarskog predsedavanja“, napisao je jedan portparol Komisije na platformi Iks.

Orbanova dvosmislena „mirovna misija“

Pod pojmom „nedavni razvoj događaja“ podrazumevaju se putovanja Viktora Orbana u njegovoj samoproglašenoj „mirovnoj misiji“. Orban je to započeo sastankom s predsednikom Volodimirom Zelenskim u Ukrajini, drugog dana predsedavanja Mađarske Savetu EU. Usledio je odlazak u Moskvu, gde je Orban razgovarao s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. U Pekingu ga je potom primio kineski predsednik Si Đinping. Onda se u Vašingtonu Orban, između ostalog, susreo s turskim šefom države Redžepom Tajipom Erdoganom, pa na Floridi s Donaldom Trampom.

Orbanova putovanja verojatno prati dvostruka poruka. On se tako u Kijevu, kako je objavio na Iksu, ali i u jednom intervjuu nemačkom listu „Bild“ nakon posete Moskvi, eksplicitno pozvao na mađarsko predsedavanje Savetu EU. Istovremeno je, na konferenciji za novinare koju je u Briselu održao mađarski ministar za evropske poslove Janoš Boka, rečeno da premijer Orban ne deluje u ime i po nalogu EU i da je to jasno stavljeno do znanja na raznim mestima. Međutim, ruski predsednik Vladimir Putin je, prilikom dočeka Orbana, eksplicitno spomenuo mađarsko predsedavanje Evropskoj uniji.

„Iskreni posrednik“ – bez mandata

Mađarska je 1. jula preuzela rotirajuće predsedavanje Savetu EU. U toj poziciji zemlja predsedava sastancima Saveta država-članica i trebalo bi da posreduje oko kompromisa u Savetu EU – jednom od dva zakonodavna tela Evropske unije. Mađarski ministar za evropska pitanja Boka uvek je tvrdio da će njegova zemlja delovati kao „iskreni posrednik“.

Posebno oštre kritike u institucijama EU, ali i njenim članicama izazvao je sastanak u Moskvi. Orban putuje „bez mandata“, a bez Ukrajine neće biti razgovora o Ukrajini, poručio je Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta, već kada su se pojavile prve glasine o putovanju. Zemlje poput Nemačke i Češke takođe su naglasile da Orban ne putuje po nalogu EU.

Mađarski premijer važi za nekog ko je prijateljski raspoložen prema Rusiji i ko blokira pomoć EU za napadnutu Ukrajinu. Trenutno npr. oko šest milijardi evra vojne pomoći ne može da bude prosleđeno. S druge strane, zbog zabrinutosti za vladavinu prava, zamrznuto je oko 19 milijardi evra za Mađarsku.

Kakvo značenje ima ta odluka?

Evropska komisija želi da „načini simboličan gest kojim izražava svoje neslaganje s nekoordinisanim putovanjima premijera u treće zemlje“, objasnio je jedan portparol Komisije. Odluka Fon der Lajen zato utiče na nezvanične sastanke na ministarskom nivou. Na njima se po pravilu sastaju nadležni ministri kako bi razmenili ideje, ali se na njima ne glasa o određenim zakonima EU. Oni se često organizuju u zemlji koja je trenutno predsedavajuća.

Mađarska je takođe planirala čitav niz takvih događaja za sledećih šest meseci. Sledeće sedmice se, recimo, u Budimpešti očekuju ministri pravosuđa i ministri unutrašnjih poslova. Zemlje-domaćini takođe koriste neformalne sastanke poput ovih kako bi predstavile sebe i svoju evropsku političku orijentaciju.

Situacija bi verovatno mogla da bude nešto drugačija kada je reč o samitu šefova država ili vlada EU koji je planiran za novembar, kao i kada je reč o sastanku ministara spoljnih poslova i odbrane planiranom za avgust. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borelj jasno je stavio do do znanja da su sastanci ministara odbrane i spoljnih poslova njegova nadležnost. Do sada nije doneta nikakva odluka. Kako javlja nemačka agencija dpa, raspravlja se o tome da, umesto u Budimpešti, sastanak bude održan u Briselu. Odluka bi mogla da bude doneta na sledećem redovnom sastanku ministara spoljnih poslova početkom sledeće nedelje. Odluka takođe ne utiče na zvanične sastanke Saveta koji se redovno održavaju u Luksemburgu i Briselu.

Fon der Lajen i njen ponovni izbor

Mađarska je kritikovala odluke Evropske komisije. Na platformi Iks, ministar za evropska pitanja Boka istakao je da je Evropska unija institucija čiji su osnivači države-članice i dodao: „Evropska komisija ne može da bira institucije i države-članice s kojima želi da sarađuje. Da li se sada sve odluke Komisije baziraju na političkim razlozima?“

Činjenica je da ova odluka u Briselu bez presedana. I to se događa samo nekoliko dana pre nego što bi predsednica Komisije Ursula fon der Lejen trebalo da u Evropskom parlamentu bude ponovo kandidovana za tu funkciju. U prošlosti su pre svega zeleni, socijaldemokrate i liberali pozivali na oštriji pristup prema Mađarskoj.

Političar Zelenih Danijel Frojnd smatra da je odluka „dobar prvi korak“. U razgovoru za DW on je pozvao na skraćenje predsedavanja Mađarske, jer je mađarski premijer prekršio pravila EU. Prošle godine veliki deo Evropskog parlamenta već je pozvao da Mađarskoj ne bude dozvoljeno preuzimanje predsedavanja Savetu zbog „ozbiljnih problema s vladavinom prava“.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku