Evropska unija ponovno na prekretnici
20. maj 2019.
„Sudbonosni izbori za ovaj kontinent održavaju se 26. maja.“ To je na poslednjoj sjednici ovog saziva Evropskog parlamenta izjavio glavni kandidat Evropske narodne stranke. Pritom Manfred Veber nije usamljen u tom svom mišljenju.
Za tog demohrišćana se na izborima radi o borbi pro-evropejaca i nacionalista. „Ova Evropa u kojoj živimo je dobra Evropa. I nećemo dozvoliti da je nacionalisti unište“, rekao je Veber. Ali još nikada do sada desni populisti nisu imali tako dobre rejtinge uoči nekih evropskih izbora. Prema ispitivanjima javnog mnjenja oni bi mogli da osvoje 20 odsto mesta u novom sazivu EU-parlamenta.
Orbanova ili Makronova Evropa?
Za nacionalno-konzervativnog premijera Mađarske Viktora Orbana, radi se o borbi između neliberalne demokratije, kakvu on zastupa, i liberalnih demokrata koji, prema Orbanu, žele da „zamene evropsko stanovništvo“ i useljavanjem izbeglica islamiziraju evropski kontinent. Tako govori Orban koji se, uoči izbora, ujedinio s nemačkim, francuskim, danskim i italijanskim desničarima. Prema njegovom mišljenju svako onaj ko izbjeglicama i useljenicima želi dobrodošlicu stvara nacije sa „izmešanim rasama“. U takvim zemljama, tvrdi Orban, nastaje „novi svetski poredak“.
Omiljeni cilj napada desničara poput Orbana ili njegovog kolege Matea Salvinija iz Italije jeste francuski predsednik Emanuel Makron koji je „neliberalnoj demokratiji“ objavio rat i koji se zalaže za ponovno rođenje Evrope. „Najvažnija borba je ona koja se vodi između onih koji veruju i onih koji ne veruju u Evropu“ – tako kaže Makron.
Ne radi se samo o demokratiji
Etablirane proevropske stranke smatraju da migracija nije jedino pitanje s kojim Evropa mora da se suoči. Radna mesta, klimatske promene, trgovinska politika – sve su to teme s kojima Evropska unija u godinama koje dolaze mora da se suočava. Po tom pitanju nema razlika između glavnih kandidata, demohrišćana Vebera i socijaldemokrate Fransa Timermansa. Obojica žele nova partnerstva s afričkim zemljama i pojačanu borbu protiv uzroka izbeglištva u zemljama porekla.
Za desne populiste postoji samo jedna tema: izolacija i sprečavanje dolaska novih izbeglica. Oni, osim toga, biračima obećavaju potpuno novu Evropsku uniju ako se više prava vrati na nivo nacionalnih država, a Brisel razvlasti.
„EU je otporna“
Novi saziv EU parlamenta s više desnih populista će ostale demokratske poslaničke grupe da prisili na prisniju suradnju, smatra Janis Emanuilidis iz briselskog Centra za evropsku politiku. No on istovremeno upozorava na eventualno širenja panike. „Dan nakon EU-izbora neće nastupiti slom. Neće tu biti nikakvog neprijateljskog preuzimanja parlamenta od strane desničara. Na njihovo jačanje trebalo bi gledati kritički, ali ne smemo preterivati i biti do te mere negativni. Evropska unija je kroz svoju istoriju prolazila i kroz veće probleme. Tako će biti i u budućnosti“, smatra Emanuilidis.
Za EU je važno da se, nakon što su prebrođene izbeglička i dužnička kriza sada pripremi za nove izazove kao što su ekonomski sukobi sa SAD, Kinom ili Rusijom. Karel Lano iz Centra za evropske studije smatra da bi EU morala više da se koncentriše na izjednačavanje ekonomske neravnopravnosti između bogatog severa i siromašnog juga. Jer, smatra Lano, jedino na taj način moguće je boriti se protiv desnog populizma koji je najsnažniji upravo u siromašnijim delovima EU. Za njega je važno i jačanje unutrašnjeg tržišta EU, jačanje digitalne ekonomije, kao i dodatno jačanje slobode kretanja. Time bi EU bila osnažena u borbi protiv globalnih izazova poput protekcionističke politike Donalda Trampa.
Uživati u trenucima demokratije
Sudbonosno pitanje, raskršće, poslednja šansa... To su povremeno dramatični pojmovi koji prate izbore za EU-parlament. Istina je, radi se o važnim izborima, ali ne bi trebalo preterivati, smatra Margaritis Šinas, portparol Evropske komisije.
„Ja sam već neko vreme u evropskoj politici i ne mogu da se setim izbora koji nisu bili ’sudbonosni’ ili ’presudni’. EU je uvek na raskrsnici i to je možda tako i dobro“, zaključuje Šinas. I poručuje da bi u ovom „trenutku evropske demokratije“ trebalo malo i uživati.