Evropska unija – štap ili šargarepa?
28. oktobar 2017.
Zlatno doba podrške građana Srbije ulasku u Evropsku uniju (EU) je izgleda prošlost. Nakon sada već istorijske 2009. godine kada je ta podrška iznosila čitavih 73 odsto – te su godine ukinute vize – stvari su strmoglavo krenule na dole.
Najnovije istraživanje javnog mnjenja, koje je tokom juna sprovelo Ministarstvo za evropske integracije, pokazuje da bi ulazak u EU na potencijalnom referendumu podržalo 49 odsto građana, 27 odsto bi glasalo protiv, 13 odsto ne bi glasalo uopšte, a 11 odsto ne zna odgovor; to ipak nije najniži nivo podrške, jer je ona u pojedinim trenucima iznosila i 42 odsto. Zašto ta podrška toliko varira?
Evropske integracije na ovaj ili onaj način traju već 17 godina i pretvorile su se u maratonsku sagu kojoj se ne nazire završetak. Evrointegracije su se tokom vremena izlizale kao politička parola, ljudi su na lepe reči i obećanja već navikli, i bar za sada ne vide konkretnu i veliku korist od približavanja Uniji.
Ako se opet vratimo na datume, famozna 73 odsto podrške je usledilo u vreme ukidanja viza za putovanja u EU. Nakon toga EU integracije su se vratile u uobičajeni kolosek: uglavnom se vide kao čitav niz ultimatuma i ucena i proces u kojem Srbija samo gubi deo po deo suvereniteta a ne dobija skoro ništa. Reklo bi se da građane Srbije EU mnogo više asocira na štap nego na šargarepu.
Mladi protiv EU
Različito raspoloženje javnog mnjenja u Srbiji povezano je i sa unutrašnjom dinamikom same Evropske unije. Taman kada su građani Srbije malo živnuli nakon nekog pozitivnog poteza, poput pomenutog ukidanja viza, usledile su turbulencije unutar Unije i stvar se ponovo vraćala na početak. A onda su usledili migrantska kriza i Bregzit, i to je očito slomilo i najveće optimiste.
Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, svemu tome dodaje i „konfuzne poruke koje srpske vlasti šalju građanima kada je reč o EU. Sa jedne strane se to ističe kao strateški cilj, a sa druge se Evropa osuđuje zbog Kosova, NATO intervencije, dvostrukih standarda oko Katalonije i slično."
Beširi napominje da takođe „raste broj onih koji su protiv EU, a najviše zabrinjava što je sve veći broj mladih između 18 i 29 godina koji su vrlo konzervativni kada je reč o članstvu u EU. To nas navodi na zaključak da postoji takva propaganda u medijima, ali i poruke političara koje ih navode na takva razmišljanja."
Dvostruke poruke
Na problem dvosmislenih poruka Beograda i Brisela upozorava i Maja Stojanović, direktorka Građanskih inicijativa. Međutim, u tom kontekstu se pojavljuje i dodatni problem, koji se ogleda u podršci EU takozvanim stabilokratijama na Balkanu. A Srbija je trenutno paradni primer balkanske stabilokratije, koja dobija podršku EU dok se na unutrašnjem planu uništavaju demokratske institucije.
„Čini mi se da sada ne moramo previše da tražimo evroskeptike, imam utisak da su svi građani Srbije postali evroskeptici", smatra Maja Stojanović. „Prvi razlog za to je što se EU ne bavi ključnim vrednostima EU nego održavanjem stabilnosti u regionu. A drugi problem koji izaziva porast evroskepse u Srbiji su sama dešavanja i turbulencije unutar EU."
A unutrašnji problemi EU su svakodnevna tema medija u Srbiji. Mediji se prosto utrkuju ko će pre objaviti neku lošu vest iz Unije, i tu bi možda trebalo tražiti dodatne razloga porasta evroskepticizma u Srbiji. Ako se tome dodaju izjave evropskih zvaničnika, koji s vremena na vreme u nastupu iskrenosti kažu da Srbija ne može baš tako skoro očekivati članstvo u EU, slika je onda kompletna.
Naim Leo Beširi napominje kako zbog Bregzita svakako neće biti proširenja u narednih par godina, ali da su tu sada i novi problemi u vezi sa poštovanjem ljudskih prava u članicama EU poput Mađarske i Poljske. „Proces pregovaranja se sada svakako promenio i sve je postalo mnogo komplikovanije", smatra Beširi. „Mi uvek možemo da se zapitamo da li je to fer prema Srbiji, da se traži nešto što čak ni članice EU ne ispunjavaju. Ali, jedna je pozicija kada ste član nekog kluba – vi možete da postavljate pravila. Ako niste član kluba morate da igrate po pravilima tog kluba. Vi stoga ne možete da upirete prst u pojedine članice EU, jer će one sutra odlučivati o vašem prijemu."
Birokratske vize – novi problem
Maja Stojanović skreće pažnju i na verovatne negativne efekte najavljenih novih pravila, prema kojima će građani Zapadnog Balkana – i brojnih drugih država – morati da dobiju „odobrenje" za putovanja u zemlje EU. „Mi još ne znamo ni kako se to tačno zove, ali svejedno građani Srbije to vide kao novi način uvođenja viza. Te dozvole, bojim se, mogu da pošalju još jednu negativnu poruku da, kada je reč o slobodi kretanja, ipak postoje razlike između onih koji su u EU i onih koji su tek u procesu pridruživanja."
Iako na prvi pogled deluje da je zbog svega navedenog tema EU izgubila važnost kod birača, i da ona više nije toliko bitna kao predizborni program, Naim Leo Beširi skreće pažnju na činjenicu da kako god bilo „građani Srbije su dosledno glasali za one partije koje zagovaraju ulazak u EU".
„Imajmo na umu da 75 odsto onoga što proizvedemo ide u EU. Naša deca i komšije rade i obrazuju se u zemljama EU. Zato je teško verovati da bi neko na nekim sledećim izborima glasao za nekoga ko je protiv ulaska u EU, i ko bi taj proces uopšte mogao da dovede u pitanje", dodaje Beširi.