Evropski samit u senci Trampove pobede

Otkako je potvrđeno da će Donald Tramp da se vrati u Belu kuću, evropski lideri o njemu nisu izrekli nijednu lošu reč. Velika većina od 47 šefova država i vlada okupljenih u Budimpešti na samitu Evropske političke zajednice (EPZ), organizacije kojoj osim zemalja Evropske unije pripadaju i Turska, Ukrajina, Island, Norveška i Velika Britanija, kao i zemlje Zapadnog Balkana, računa na nastavak partnerstva sa SAD. Znajući da je pobednik izbora u Vašingtonu podložan ličnom dodvoravanju, mnogi evropski političari hvalili su „veličanstvenu“ kampanju samoživog predsednika, „istorijski“ uspeh i „veliki povratak“.

Čak je i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, kojem Donald Tramp želi da uskrati pomoć za odbranu od Rusije, pohvalio svoj, kako je rekao, „veoma dobar“ telefonski razgovor Trampom, kritički nastrojenom prema EU. „Odao sam priznanje njegovoj porodici i njegovom timu za njihov sjajan rad“, rekao je Volodimir Zelenski. Raduje se „eri snažnih Sjedinjenih Država pod energičnim vođstvom predsednika Trampa“.

Takav izbor reči trebalo bi da se svidi Donaldu Trampu koji je u predizbornoj kampanji tvrdio da može i pre inauguracije da okonča ruski rat protiv Ukrajine za 24 sata. U emotivnom govoru u Budimpešti, predsednik Zelenski takođe je upozorio da bi ustupci Rusiji bili „samoubistvo za Evropu“.

S radošću pohrliti Trampu?

Ali, novi generalni sekretar NATO Mark Rute rekao je na samitu EPZ, održanom na fudbalskom stadionu u Budimpešti, da se čak raduje saradnji s Trampovom administracijom „na postizanju mira snagom“. To je tako izvrsno funkcionisalo tokom njegove prve četiri godine na dužnosti, rekao je Rute. Zaista? Očigledno su zaboravljene Trampove pretnje iz predizborne kampanje da neće braniti države NATO koje ne povećaju svoje vojne budžete u skladu s ugovorom NATO. Francuski predsednik Emanuel Makron na samitu je tvrdio da Evropa ne bi trebalo da zauvek preda svoju odbranu u ruke Amerikancima. „Da li želimo da drugi pišu istoriju, ratove Vladimira Putina, američke izbore ili trgovinsku politiku Kine? Ili želimo da pišemo sopstvenu istoriju? Mislim da imamo snage da je sami ispišemo“, rekao je Makron.

Premijer Albanije Edi Rama upozorio je evropske kolege da ne reaguju „histerično“ na Trampovu izbornu pobedu, nego da sagledaju realnost i pričekaju konkretnu Trampovu politiku. „Ovo takođe može biti prilika za Evropu da promeni stvari i počne da ih sagledava drugačije“, rekao je Rama. Na kraju, veći izdaci za odbranu u Evropi pod Trampovim pritiskom doveli bi do jačeg NATO. Međutim, izdaci s ciljem da se dođe do dva odsto bruto nacionalnog proizvoda rasli su brže od očekivanog, naročito nakon ruskog napada na Ukrajinu 2022. – kada je predsednik Džo Bajden bio na dužnosti.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je više naklonjen Rusiji nego Zapadu, Trampovu izbornu pobedu vidi kao priliku. „Nadam se da će sada moći da se razgovara o prekidu vatre i miru u Ukrajini“, rekao je Vučić. Svaki dogovor je, kaže, bolji od trenutnog ratnog stanja.

Orban uživa zbog promene u Vašingtonu

Mađarski premijer Viktor Orban, takođe saveznik Kremlja, bio je sav nasmejan dok je dočekivao svoje goste u Budimpešti. Nije mnogo govorio, ali je njegov širok osmeh svejedno govorio mnogo. Orban je jedini šef vlade neke od članica EU koji je otvoreno vodio kampanju za Trampa.

Diplomate Evropske unije procenjuju da Orban sada sebe vidi kao prirodnog posrednika između nove administracije u Vašingtonu i Evrope. Orbana je Brisel žestoko kritikovao zbog njegove samostalne „mirovne misije“ u Moskvi i Pekingu prošlog leta. Desničarski političar je u stalnom sporu s Evropskom komisijom zbog nedostatka vladavine prava u Mađarskoj. Uglavnom izolovan u Briselu, on je sada zaseo u Budimpešti.

Kriza vlade u Berlinu baca senku na sastanak u Budimpešti

U razgovorima o Trampu i Ukrajini nije učestvovala jedna osoba: kancelar Olaf Šolc. U Berlinu je prvo morao da se pozabavi raspadom vladajuće koalicije. Šolc je u sredu uveče smenio svog ministra finansija iz redova liberala i najavio nove izbore, verovatno u martu, što je sve zajedno prilično neuobičajeno za Nemačku. Nakon otkazivanja dolaska u četvrtak, Šolc ipak želi da bude prisutan na neformalnom sastanku 27 lidera država EU ovog petka, takođe u Budimpešti.

Nakon Trampove pobede u teškim ekonomskim i bezbednosnim vremenima, kriza vlade u Nemačkoj dolazi u nezgodnom trenutku za Evropljane. Ali, sve evropske kolege Olafa Šolca naglasile su da je promena vlasti sasvim normalan demokratski proces. Uostalom, Austrija i Belgija takođe se trenutno bore s teškim koalicionim pregovorima. U Irskoj su raspisani novi izbori, a u Francuskoj vlada premijer s promenljivom većinom.

Ali, moglo se čuti i to da „Evropa može biti jaka samo sa jakom Nemačkom“, kako je to rekla u Budimpešti predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola. Generalni sekretar NATO Rute, koji je u ponedeljak bio Berlinu u svojoj prvoj poseti otkako je na čelu Alijanse, optimističan je i smatra da će Nemačka, uprkos krizi vlade, ispuniti svoje odbrambene obaveze na međunarodnoj sceni.

Događaji u Nemačkoj ne štete Evropskoj uniji

Zvanični stav Evropske komisije je sledeći: promena vlade u Nemačkoj neće Uniju izbaciti iz koloseka. Prema rečima predsednice komisije EU Ursule fon der Lajen, članice Evropske unije lakše same prevladavaju izazove. „Kada smo zajedno, imamo veliku moć. I to je naša najveća snaga“, rekla je predsednica Evropske komisije. Za tu demohrišćansku političarku se priča da nije baš u najboljim odnosima s nemačkim socijaldemokratskim kancelarom Šolcom.

Ipak, diplomate EU u Budimpešti kažu da bi neke stvari mogle lakše da se reše bez nemačke socijaldemokratsko-zeleno-liberalne vlade. Posvađana koalicija već je nekoliko puta izazvala nezadovoljstvo zbog nagle promene mišljenja tokom glasanja u Briselu. Čak se pojavila i pogrdna sintagma „The German Vote“. Pregovori o sledećem budžetskom okviru Evropske unije, koji bi trebalo da bude predstavljen u julu 2025, sada bi mogli da budu još lakši, jer će se izbori u Nemačkoj održati pre toga, a ne tek u septembru 2025. kako je planirano. Međutim, i to su spekulacije, jer nije sigurno da li će do leta biti završeni neophodni pregovori o formiranju nove koalicije.

„Strateška intima“

Evropska politička zajednica osnovana je 2022. godine kao forum protiv Rusije, a na inicijativu Francuske. Tu bi trebalo da članice Evropske unije, kandidati za pristupanje Uniji i države koje ne žele da pristupe EU međusobno razmenjuju ideje i raspravljaju o političkim strategijama. Na samitu EPZ se formalne odluke ne donose.

Radi se više o formatu za lidere država i vlada koji se inače ne susreću tako često. „EPZ je naravno prilično neformalan događaj, čak i ako se ovde sastaju lideri. To je mesto za stratešku intimu, da tako kažem, sa slobodnim vremenom za razgovor, a bez smernica“, kaže Stiven Blokmans, stručnjak za Evropu u trustu mozgova CEPS iz Brisela. Fokus je na društvenoj razmeni i raspravama o bezbednosnim pitanjima koja utiču na Stari kontinent.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku