Faraonske počasti za Helmuta Kola

Helmut Kol nije bio bilo ko, već jedna od najuticajnijih osoba nemačke savremene istorije. To se u inostranstvu može videti mnogo jasnije nego u njegovoj domovini, gde se nad nekrolozima nakon njegove smrti, objavljenim na portalima i društvenim mrežama, nadvio veo do sada neviđene netrpeljivosti. Nekada je građanski konsenzus bio „De mortuis nihil nisi bonum" („O mrtvima sve najbolje") No, i to se, kao i mnoge druge uljudnosti, izgubilo na internetu.

I zato što Helmut Kohl nije bio bilo ko, za njega važe druga pravila nego za prosečnog građanina. Kada neko umre nakon maksimalno 36 sati se njegovo telo odvozi u mrtvačnicu na groblju. Kolova udovica je, međutim, njegovu dnevnu sobu u Ogershajmu u Ludvigshafenu opremila rashladnim uređajima i tamo će držati njegovo telo sve do zvanične komemoracije, što bi trebalo da bude 1. jula. To je, hm, pomalo svojeglav potez s obzirom na trenutni talas vrućina u Nemačkoj. No to je cena koju je Majke Kol-Rihter očito spremna da plati kako bi zadržala kontrolu nad time ko Helmutu Kolu sme da odati poslednju počast. A pre svega, ko ne smije. Helmut Kol je dugo pamtio. To je vidljivo i post mortem. Kolova udovica je sada izvršitelj njegove poslednje želje.

O dešavanjima u Kolvom domu i planu sahrane publiku ekskluzivno obaveštava Bild, nemački najtiražniji tabloid. Nije ni čudo, s obzirom da je bivši glavni urednik Bilda Kaj Dikman bio kum na Kolovom venčanju s Majke Rihter i da je već više od deset godina s bivšim kancelarom na „ti", iako bi mogao biti njegov sin. Zato se čak i poslednja slika Helmuta i Majke – mogla videti samo u Bildu!

Zainteresovani čitalac upravo preko Bilda saznaje da je Kol odlučio da ne bude sahranjen uz državne počasti. To bi inače bilo uobičajeno za nekog poput Kola – tako se Nemačka opraštala od svojih dosadašnjih kancelara i predsednika. Zašto Helmut Kol to nije želeo? O tome kruže glasine: Zato što je bio svestan svoje posebnosti i mogao se pouzdati da će njegov stari prijatelj Žan-Klod Junker, predsednik Evropske komisije, za njega organizovati komemoraciju na evropskom nivou? To je možda prikladno za jednog velikog građanina Evrope, ali je istorijska prvina. To se istoričaru Kolu, koji je voleo da misli u istorijskim dimenzijama, sigurno dopalo. Njemu, koji je u svom životu u mnogim stvarima bio prvi ili najmlađi.

List Bild je međutim zastupa drugačije tumačenje: sahranu uz državne počasti zvanično može naložiti samo Savezni predsednik. A taj je već nekoliko meseci Frank-valter Štajnmajer. Isti onaj Štajnmajer koji je 1998, nakon što je Kol izgubio vlast, postao šef kancelarskog ureda Gerharda Šrederea i podneo krivičnu prijavu protiv Kola jer je pred njegov odlazak iz Kancleramta u velikom stilu uništena ogromna dokumentacija. U istrazi nije ništa otkriveno a Kol je oslobođen svih optužbi. Ali evo nam još jednog bljeska Kolovog slonovskog pamćenja. Ali, kakva je to sitnica s obzirom na njegove istorijske zasluge? Štajnmajerova prijava sasvim sigurno nije mogla da pomrači istorijsku sliku o Helmutu Kolu.

Sada bi „evropska počast" trebalo da se oda u plenarnoj sali Evropskog parlamenta u Strazburu. Potom bi u katedrali u nemačkom Špajeru trebalo da se održi misa zadušnica. Kovčeg sa posmrtnim ostacima Helmuta Kola će između ta dva mesta biti prebačen brodom preko Rajne. To podseća na sahranu Konrada Adenauera od pre tačno 50 godina, kada je njegov posmrtni kovčeg brodom prebačen od katedrale u Kelnu do groblja u njegovom Rendorfu. A sada Kol u ulozi „Adenauerovog unuka”, iako to javno za života nikada nije želeo da bude? Ta ceremonija sahrane, sve u svemu, deluje faraonski. Ona će sigurno snažno nastaviti da deli Nemačku. A time će i ta konstanta u političkom životu Helmuta Kola nadživeti njegovu smrt.

Gde će Kol pronaći svoje poslednje počivalište? Žan Mone, arhitekta Evropske zajednice koja je prethodila Evropskoj uniji i, pored Kola, jedini počasni građanin EU, sahranjen je u pariskom Panteonu. No, u Nemačkoj ne postoji slično mesto za slavne ljude. U katedrali u Špajeru su pokopana četiri cara i nekoliko kraljeva. Helmut Kol je voleo ovu crkvu. Tamo će sada biti i pokopan. I to nam je pod oznakom „hitno" zvanično saopštio tabloid Bild. Kolovo poslednje počivalište biće na starom crkvenom groblju, čiji je veći deo zelena površina koja nosi ime – Adenauerov park. Sve se dobro uklapa. A preimenovanje ovog parka samo je pitanje vremena.