Federika Mogerini – izneverena očekivanja
29. oktobar 2019.
Šefica diplomatije Evropske unije Federika Mogerini još jednom okuplja lidere zapadnobalkanske šestorke na radnoj večeri u Briselu. U pitanju je poslednji i oproštajni sastanak Visoke predstavnice s regionom koji je, prema rečima same Mogerini, bio prioritet njene politike, odmah nakon pitanja evropske bezbednosti i odbrane.
Podnoseći izveštaj Evropskom parlamentu Federika Mogerini je u aprilu ove godine ocenila da je politika proširenja bila jedna od „uspešnih priča“ tokom pet godina njenog mandata na čelu EU diplomatije. „Naša politika prema Balkanu, na Balkanu, ali prvenstveno sa Balkanom, je uspešna priča koja je imala težak početak i put od neočekivanja, do uspostavljanja poverenja i zajedničkih izazova“, izjavila je Federika Mogerini.
S tom ocenom se ne slažu oni koji su od 2014. godine do danas pratili rad visoke predstavnice. Dopisnici zapadnobalkanskih medija u Briselu smatraju da postoji veliki raskorak između reči i dela i da se odlazeća visoka predstavnica teško može pohvaliti nekim drugim rezultatom sem deklarativnog zalaganja za približavanje Zapadnog Balkana EU.
„Bosna i Hercegovina nije stigla ni do statusa kandidata, dijalog Beograda i Prištine je u ćorsokaku, Srbija i Crna Gora ne napreduju u pregovorima, a Albanija i Severna Makedonija nisu dobile zeleno svetlo ni da počnu pregovore“, navodi za DW dopisnik Radiotelevizije Srbije Dušan Gajić.
On smatra da su za takvo stanje u procesu proširenja prvenstveno odgovorne zemlje-članice, ali i da je Mogerini kao visoka predstavnica gubila kredibilitet u brojnim situacijama u regionu. „Na primer najavom vizne liberalizacije za Kosovo, koja se nije desila. Zatim o otvaranju pregovora sa Skopljem i Tiranom, do čega takođe nije došlo uprkos Prespanskom dogovoru. I najzad, bojnim najavama o postizanju konačnog sporazuma između Beograda i Prištine pre kraja njenog mandata. Gledano unazad, sve to sada izgleda kao gomila praznih reči i ne predstavlja posebno dobro nasleđe za budućeg visokog predstavnika“, zaključuje Gajić.
Kako je Mogerini digla ruke od dijaloga
Evropski zvaničnici često na novinarska pitanja znaju da odgovore rečenicom da oni „nemaju čarobnu kuglu“ i da ne mogu da znaju „šta i kada“ će se dogoditi. Odlazeća šefica EU-diplomatije može da kaže i da je verovala u mogućnost da će se nešto od očekivanih pozitivnih koraka ostvariti. „Možda ne uspete, ali ako ste uporni i jasni u ciljevima, vrednostima i principima, ponekad dobri rezultati dođu. Možda posle 25 godina, sedam godina ili samo dve godine“, govorila je Mogerini.
Ali ni sama Federika Mogerini nije bila čvrsta u principima kada je reč o politici prema regionu, a posebno u dijalogu Beograda i Prištine u kojem je posredovala, smatra briselska dopisnica Radiotelevizije Kosovo, Đeraćina Tuhina. „Nije se pridržavala načela, jer joj je motivacija bila da se sporazum u dijalogu postigne u toku njenog mandata. Glasine oko mogućnosti dobijanja Nobelove nagrade za mir bile su pokretačka snaga da njen prioritet bude konačno rešenje po svaku cenu u toku njenog mandata, a da kvalitet i posledice tog rešenja budu najmanje važne“, ocenjuje Tuhina.
Novinarka Raditoelevizije Kosova, koja dijalog Beograda i Prištine prati od samog početka 2011. godine, smatra da je Federika Mogerini prema ličnoj sklonosti birala sagovornike u dijalogu („menjajući formate u zavisnosti od pozicija na kojima su bili njeni štićenici“), ali i menjajući faze bez objašnjenja šta je u kojoj postignuto.
Tuhina zaključuje da je visoka predstavnica „okrenula leđa dijalogu“ kada je shvatila da konačno rešenje neće biti moguće u njenom mandatu. „Normalizacija odnosa između Srbije i Kosova je praktično siroče, jer je ’kuma’ digla ruke od kraja aprila, od kada je pokrenuta francusko-nemačka inicijativa, a čiji je glavni cilj bio da nekako amortizuje štetu koju je Mogerini napravila u toku svog mandata kao pregovaračica“, kaže Đeraćina Tuhina za DW.
Sa njenom ocenom rezultata Federike Mogerini u dijalogu Beograda i Prištine slaže se i dopisnik Radiotelevizije Srbije: „Negde na polovini mandata pojavili su se znaci da je ona dijalog ispustila iz ruku, a u poslednjoj godini mandata to je već bilo sasvim očigledno. Lični angažman, ali bez dovoljno liderstva ili posvećenosti da se stvari zaista drže pod kontrolom, manjak autoriteta i podrške (nekih, ali važnih) zemalja-članica, na kraju je doveo do neuspeha“, kaže Dušan Gajić.
Da li je Borel spreman za Balkan?
Posle višegodišnjeg verbalnog entuzijazma, kako o ishodu, tako i o angažovanosti dveju strana, poslednjih meseci vrlo je očigledno da Federika Mogerini dijalog Beograda i Prištine više i ne pominje. O Bosni i Hercegovini, kojoj je početkom svog mandata Mogerini poručivala da je „u fokusu EU politike“, izgubio se svaki spomen.
Pri kraju mandata, govoreći o rezultatima zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU na Balkanu, Federika Mogerini uglavnom je pominjala potpisivanje Prespanskog sporazuma između Atine i Skoplja. Međutim, i pored tolikih pohvala, ni u Severnoj Makedoniji odlazeća šefica EU-diplomatije nije ostavila poseban utisak.
„Osim kada se potpisivao Prespanski ugovor, Mogerini nije bila prisutna u makedonskoj javnosti“, navodi dopisnica nacionalne makedonske agencije MIA, Tanja Milevska. „Jedna hipoteza koja se može čuti u makedonskim političkim krugovima jeste da Mogerini nije pomogla Makedoniji, jer je navodno insistirala da Makedonija i Albanija ostanu u tzv. paketu za pregovore, što je i stav Italije generalno. Prema toj teoriji, Makedoniji bi bilo lakše da počne pregovore da nije bi bila sa Albanijom u paketu, što je, na poslednjem samitu EU-lidera i potvrdilo nekoliko zemalja-članica, kao što su Holandija i Danska“, kaže za DW Milevska.
Ona dodaje da je u Severnoj Makedoniji Mogerini prisutna uglavnom kroz prizmu dijaloga Beograda i Prištine što, kako kaže, takođe izaziva brigu u makedonskoj javnosti. „Mislim da je Makedonija očekivala od Mogerini, a i od EU generalno, jasniji i čvršći stav protiv teorije o razmeni teritorija“, kaže Milevska.
Federika Mogerini pritom nikada nije jasno ni podržala, ali ni odbacila ideju o mogućoj razmeni teritorija između Srbije i Kosova, odnosno još jednoj promeni granica u regionu. Tu su i drugi nejasni i neizrečeni stavovi i dogovori, promenljive crvene linije i netransparentnost u radu, posebno u dijalogu Beograda i Prištine.
Možda je u pitanju neiskustvo, nesrećne okolnosti ili jednostavno „Balkan takav kakav je“, ali Federiki Mogerini se nije dalo da sa Zapadnim Balkanom načini taj „istorijski i nepovratan“ iskorak ka EU-budućnosti. Njen naslednik, Žozep Borel, kaže da zna da gde ga čekaju pune ruke posla i da zato u svoj mandat šefa EU-diplomatije kreće upravo sa Zapadnog Balkana.