Folksvagen ozbiljno štedi
13. mart 2019.
Folksvagen namerava da u narednih pet godina ukine 5.000 do 7.000 radnih mesta. Kako su rukovodioci koncerna saopštili u Volfsburgu, neki procesi u proizvodnji će biti automatizovani, što bi od 2023. godine trebalo da donese poboljšanje dobiti od 5,9 milijardi evra godišnje. Radna mesta koja budu upražnjena odlaskom radnika u penziju, neće biti nanovo popunjavana.
Radna mesta koja se ukidaju spadaju u administraciju. Na taj odsek, zajedno sa odsekom za tehnički razvoj i nekim drugim koji ne učestvuju direktno u sklapanju vozila, Folksvagen trenutno ima 54.000 radnika. Novim merama bi troškovi za rad administracije trebalo da budu smanjeni za 15 odsto.
Borba za prava radnika
Menadžer Ralf Brandšteter smatra da bi u naredne tri godine moglo da bude ukinuto čak 11.000 radnih mesta. Jer, radnici koji su rođeni početkom i sredinom 60-ih godina sada se nalaze pred penzijom. Koncern je dosad odbijao da im omogući rad sa polovinom lil dve trećine radnog mesta, iako su mnogi posle dugogodišnjeg rada čekali na tu mogućnost.
Šef radničkog saveta Bernd Osterlo je upozorio upravu da ne stvara dve klase radnika time što će administraciji omogućiti ono što je uskraćeno radnicima za proizvodnom trakom. Osim toga, on je rekao da bi sada morao da se sklopi dogovor koji će radnicima obezbediti pravo da budu informisani o svemu i da učestvuju u odlukama preduzeća.
Čista dobit – nezadovoljavajuća
Folksvagen trenutno mnogo ulaže u moderne IT-sisteme, što menadžerima otvara nove mogućnosti štednje ukidanjem radnih mesta. Sada su oni saopštili i da će smanjiti paletu modela kao i troškove za materijale. Ralf Brandšteter je rekao da je koncern dosadašnjim merama štednje postigao mnogo, ali da mora još mnogo i da učini ako bi odgovorio na izazove koji čekaju posle 2020. godine.
Uprava nije zadovoljna čistom dobiti firme. „Ona ne odgovara našim zahtevima“, rekao je Brandšteter. To se zna već neko vreme i zato je Folksvagen još 2015. na čelo koncerna izabrao dotadašnjeg BMW-menadžera Herberta Disa – kako bi on pomogao da se postigne veća efikasnost. Plan je da 2022. godine šest odsto čitavog obrta ostane kao operativna dobit. Sada je operativna dobit preduzeća samo oko četiri odsto obrta.
U jesen 2016, koncern je sa radnicima dogovorio kako će izgledati veliki program štednje, koji traje do kraja 2020. On predviđa ukidanje 30.000 radnih mesta širom sveta, ali od toga čak 23.000 – u Nemačkoj. Zauzvrat bi trebalo da bude otvoreno novih 9000 radnih mesta u „sektorima budućnosti“ kao što je razvoj softvera. U okviru tog programa, do sada je ukinuto 6.300 radnih mesta.
ma/cb/sb (dpa)