Francuska se toplo oprostila od Angele Merkel

Angela Merkel odazvala se pozivu francuskog predsednika Emanulea Makrona i zajedno sa suprugom Joahimom Zauereom došla u francusku provinciju Burgundiju, u gradić Bun, gde su je na ulici toplo pozdravile stotine građana.

„Vivat Muti“, uzvikivali Francuzi i „Angela, volimo te“. „Tužni smo što odlazi“, rekla je jedna meštanka. „Ona je simbol ujedinjene Nemačke. Srećna sam što je došla u Bun.“ Oproštaj daleko od zvaničnog Pariza, stanovnici tog kraja poznatog po vinu doživljavaju kao čast. „Učinila je mnogo za Evropu i za francusko-nemačko prijateljstvo, nadamo se da će sada imati lepe penzionerske dane.“

Šetnja kroz stari grad zato se malo odužila. Nedaleko od Buna upriličen je glavni deo večeri: u čuvenom zamku Vužo s isto tako čuvenom vinarijom (Château du Clos de Vougeot). U tom zamku su 1993. Helmut Kol i Fransoa Miteran održali dvodnevni samit, na kojem su razgovarali o ratu u Jugoslaviji i Evropi nakon pada gvozdene zavese.

Emanuel Makron je Angeli Merkel tamo uručio veliki krst francuske Legije časti, najviši orden u Francuskoj. Pijanista Aleksandar Kantorov svirao je Bramsa za ljubiteljku klasične muzike, a Merkelova je na svečanoj večeri koja je usledila mogla da proba čuvenu kuhinju regiona i njegova plemenita vina. Predsednik je učinio sve da joj priredi nezaboravno veče.

Emanel Makron je tom prilikom kancelarku još jednom obasuo pohvalama i toplim rečima. „Zajedno smo uradili mnogo za Evropu, pre i posle krize“, rekao je francuski predsednik i pomenuo strpljenje koje je imala sa njim kao novajlijom na evropskoj sceni: „Želim da ti zahvalim što sam toliko toga naučio“. Kada su se potom zagrlili, to je delovalo iskreno.

Pritom, stvari nisu uvek išle onako kako se predsednik ispočetka nadao. Ipak, Angela Merkel je poslednjih godina postala njegov najvažniji partner i Makron joj je sada ukazao posebnu čast i izrazio svoje divljenje između ostalog i zbog njenih veština politike moći.

Odlazeća kancelarka i četiri predsednika

Tokom svog dugog mandata doživela je četiri francuska predsednika. Prvi je bio Žak Širak, koji u početku nije ozbiljno shvatao mladu ženu sa Istoka, koja još nije imala šlifa na međunarodnoj sceni.

Ubrzo je došao Nikola Sarkozi, koji se sada bori za svoj ugled na francuskim sudovima. Hiperaktivni, nestalni Sarkozi i uvek staložena Merkel, iako oboje konzervativci – tu nije bilo mnogo bliskosti. No, tokom finansijske krize 2008. morali da nauče da se slažu i da se zajedno bore u EU.

Merkel nije krila da ne voli Sarkozija i pozdravila je izbor Fransoa Olanda. Ali socijalista nije mogao da ispuni velika očekivanja. Svoje divljenje prema Angeli Merkel pokazao je tokom izbegličke krize 2015. kada je kancelarka primila skoro milion izbeglica u Nemačku – Oland ju je hvalio kao „spasioca časti Evrope“.

Kada je Emanuel Makron preuzeo dužnost 2017. on se bukvalno spremao da radi s Merkelovom: u svoj najuži tim pozvao je brojne poznavaoce Nemačke i nadao se da će s njom moći da ostvari svoje političke vizije u vezi sa Evropskom unijom. On je hteo sve integrisaniju EU, budžet evrozone i nezavisniju, autonomniju Evropu. Ali dinamičnost mladog predsednika naišla je prepreku u vidu oprezne politike čekanja i gledanja Angele Merkel.

U Parizu se širio osećaj da Berlin pušta Francusku niz vodu. Ipak, Makron je počeo da ceni kancelarkino iskustvo i njene pregovaračke veštine, posebno na evropskoj sceni.

I zaista su se zbližili prošle godine kada su zajednički progurali fond za spasavanje od milijardu dolara sa kojim se EU prvi put zadužila. Bila je to Makronova inicijativa koju je Merkel podržavala iz sve snage. Na kraju se njih dvoje rastaju uz obostrano poštovanje i skoro kao prijatelji.

A kako će biti s novim?

Olaf Šolc (SPD) je bio kandidat po volji Jelisejske palate, jer se tamo nadaju da će biti otvoren za francuske ideje. Emanuela Makrona čeka predsedavanje EU od Nove godine, a u aprilu su novi izbori u Francuskoj. Zato bi voleo da ostvari neke brze uspehe.

Ali socijaldemokrati Šolcu sa „semaforskom koalicijom“ (SPD, Zeleni i Liberali) neće biti lako da ispuni želje Pariza. Popuštanje kriterijuma stabilnosti u EU s više prostora za zemlje-članice da se zaduže, verovatno će naljutiti Liberale. A Zeleni bi mogli stati na put ako Makron želi da poveća vojne troškove i nastavi sa svojom idejom o vojnoj autonomiji Evrope.

Kao i uvek s francusko-nemačkim prijateljstvom, u praksi je ono komplikovnije nego što bi se to reklo sudeći po lepim govorima u posebnim prilikama.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu