Francuska: zabranjeno fotografisanje policajaca?
26. novembar 2020.
Tokom jedne policijske akcije u ponedeljak (23.11.) na Trgu Republike u sred Pariza, policajci su dali oduška svom besu. Udarcima pendreka i suzavcem policija je rasterala grupu migranata koji su tu podigli šatore u znak protesta.
Fotografije i snimci policajaca koji nasilno rasteruju demonstracije brzo su se proširile internetom, a prikazane su i na francuskoj televiziji.
Policijsko nasilje
Protest u Parizu organizovala je jedna nevladina organizacija za pomoć izbeglicama. U 500-tinak plavih šatora bili su migranti, uglavnom iz Avganistana. Protest je organizovan s namerom da se ukaže na raščišćavanje jednog ilegalnog kampa na severu grada, odnosno na akutni nedostatak smeštajnih kapaciteta za migrante.
Odjek policijske akcije na Trgu Republike bio je porazan. Gradonačelnica Pariza An Idalgo požalila se ministru unutrašnjih poslova Žerardu Darmanenu na „brutalnu i neprimerenu upotrebu sile". Fotografije nasilnih policajaca mogle su se videti svuda: na jednoj, recimo, policajac ruši šator, na drugoj podmeće nogu jednom od učesnika protesta koji pokušava da pobegne.
Ministar u raskoraku
Ovaj slučaj ministra unutrašnjih poslova dovodi u nezgodan položaj. Kako bi zadovoljio konzervativne birače, predsednik Emanuel Makron doveo ga je u kabinet kao čoveka koji će sprovesti „politiku reda i zakona". Ali i Darmanen je u međuvremenu morao da se distancira od akcije u Parizu: nazvao ju je „šokantnom" i naredio je da se sprovede istraga.
Ali ministar istovremeno pokušava da se prilagodi svim stranama. U intervjuu za TV-stanicu Frans 2, Darmanen doduše okrivljuje pojedine policajce i najavljuje njihovo kažnjavanje, ali istovremeno šefa pariske policije uzima u zaštitu. „Ne možemo sve policajce i šefa policije da okrivimo za postupke pojedinaca", rekao je Darmanen.
Ovo nije prvi put da u Francuskoj dolazi do svađe oko nasilnih policijskih akcija. Od 2018. bilo je nekoliko slučajeva sukoba s pokretom tzv. Žutih prsluka, ali tu je bilo nasilja s obe strane. Protest u ponedeljak, prema rečima svedoka, proticao je potpuno mirno, ali policijska uprava Pariza i dalje ocenjuje da je to bilo „okončavanje ilegalne okupacije javnog prostora".
Akcija je izvedena dan pre glasanja o zakonu o „sveobuhvatnoj bezbednosti", koji je francuski parlament na kraju i odobrio. Sporan u tom zakonu je član 24, koji predviđa kazne za fotografisanje policajaca pojedinačno, jer širenje tih fotografija predstavlja opasnost po „psihičko i fizičko zdravlje" tih službenika. Za kršenje zakona predviđena je novčana kazna od 45.000 eura ili jednogodišnja zatvorska kazna.
Taj član je uvršten u zakon na pritisak policijskih sindikata koji se žale na sve češće napade na pripadnike policije. S druge strane, zaštitnici građanskih prava i novinari žale se zbog „neprimerenog napada na slobodu informisanja". Evropska komisija je u ponedeljak upozorila na to da mediji i dalje moraju da budu u mogućnosti da obavljaju svoj posao.
Lojalnost Makronovih poslanika
U raspravu je morao da se uključi i premijer Žan Kasteks koji je obećao da će sporni član 24, čim prođe parlamentarne instance, da preispita Ustavni savet. Osnovno pitanje koje postavljaju kritičari glasi: da li će snimanje akcija poput one u ponedeljak, nakon stupanja zakona na snagu uopšte biti moguće.
I još jedno novo pravilo naišlo je na oštre kritike: novinari će, ako žele da izveštavaju sa protesta, pre toga morati da se prijave. To je pravilo koje zadire u slobodu medija i u slučaju pravnog spora nema previše izgleda.
Uprkos kontroverznim raspravama, novi zakon relativno lako je prošao kroz prvu parlamentarnu instancu. Za mnoge poslanike glasanje o spornom zakonu predstavlja pravi test lojalnosti: na glasanju je deset pripadnika Makronove stranke LREM glasalo protiv, 30 se uzdržalo. Opozicija od Makrona traži da povuče zakon koji u sledećoj instanci mora da prođe kroz Senat, pa se nakon toga vraća na konačno glasanje u Nacionalnu skupštinu (parlament).
Kritike ne posustaju
Jedno je sigurno, zbog novog zakona o bezbednosti Emanuel Makron gubi podršku i simpatije levo-liberalnih snaga. „Gospodine predsedniče, nismo Vas zbog toga birali", navodi se u jednom otvorenom pismu objavljenom prošlog vikenda. Pismo je potpisalo 33-je ljudi iz javnog života, među njima i reditelj Kosta Gavras, ali i brojni profesori i advokati.
„Pod izgovorom stvaranja iluzije bezbednosti koja se suprotstavlja neredu u svetu, ova vlada većinom kojom raspolaže zbog naših glasova, radi na ograničavanju osnovnih prava", navodi se u pismu i na kraju zaključuje da je novi zakon „neofašistički san".
Novi zakon krije mnoge opasnosti za aktuelnu vladu koju ova rasprava lako može da povuče na dole. Jer, na kraju bi novi zakon mogao da završi i pred Sudom Evropske unije.