Francuska: Šta hoće i šta može levica

„Jasno i direktno: Nema glasa za RN, nema mesta za RN", jednostavna je poruka levice u Francuskojkoja hoće da zaustavi desničarsko Nacionalno okupljanje - Rassemblement National (RN). U kratkoj kampanji pred drugi krug izbora, ekstremno levičarski lider partije „Pobunjena Francuska” Žan-Lik Melanšon, stalno je ponavljao ovaj najmanji zajednički imenitelj „Novog narodnog fronta”.

Levičarski ekstremisti, socijalisti, socijaldemokrate i Zeleni brzo su udružili snage nakon iznenađujućeg raspuštanja Narodne skupštine pre četiri nedelje. Složili su se da podnesu samo jednog kandidata po izbornoj jedinici i tako su u prvom krugu 30 juna mogli da ostvare 28 odsto glasova - i tako su bili drugi, odmah iza desničarskih nacionalista Marin Le Pen sa 29,3 odsto.

„Levičarsko čudo"

Prema profesoru sociologije Eriku Fasinu sa Univerziteta u Parizu, levičarski Narodni front je bio gotovo nezamisliv savez, jer su levičarske stranke bile veoma podeljene. Međutim, predsednici tri najveće grupe uspeli su da se dogovore i podele nastupe u predizbornoj kampanji bez međusobnog nadmetanja.

„Stranke su potpuno reorganizovale politiku i time postigle čudo levičarskog jedinstva. To niko nije očekivao. To je direktno posledica potpuno nove situacije", rekao je Erik Fasin za DW.

Taktičko povlačenje

Za drugi odlučujući krug izbora u nedelju 7. jula, levičarski ad hok savez povukao se iz mnogih izbornih jedinica kako bi jači kandidati iz građanskih partija pobedili kandidata desničarske nacionalne RN. Većinski glasački sistem u Francuskoj čini ovu taktiku neophodnom.

Time je onemogućeno značajno povećanje mandata za RN na prethodnim izborima. Ovog puta, međutim, situacija je drugačija. Prema svim anketama, RN je jača nego ikada i verovatno će biti najveća grupa u francuskom parlamentu. Levičarski Narodni front biće druga najveća grupa. Liberalno-centristička partija predsednika Makrona „Ansambl” završiće daleko iza njih.

Rivali u levom taboru

Žan-Lik Melanšon (71), koji često provocira antiizraelskim tezama i teorijama zavere, hoće da postane premijer. Međutim, on je kontroverzan i u taboru levičarskog Narodnog fronta.

Tokom predizborne kampanje za Evropske izbore Melanšon se često svađao sa evroposlanikom i socijalistom Rafaelom Gluksmanom (44), nazivao ga „saučesnikom" Izraela. Gluksman je pak optužio Melenšona za „brutalizaciju” politike.

Rafael Gluksman i njegova partija „Javni trg” takođe pripadaju na brzinu formiranom narodnom frontu protiv desničarskih nacionalista. Gluksman je rekao da se više ne radi o parlamentu, već o referendumu o pitanju da li Francuskom po prvi put u istoriji treba da vladaju desni nacionalisti.

Melanšon neće biti premijer

Teoretski bi bilo moguće sprečiti vladu desničarske nacionalne RN sa koalicijom levičarskog Narodnog fronta i centrista. U praksi, međutim, to će biti teško, jer predsednik Emanuel Makron smatra da je levica „četiri puta gora” od desnice.

„Oni ne žele sekularizam. Oni odbacuju imigracione zakone. I žele groteskne stvari poput promene rodnog identiteta odlaskom u gradsku većnicu", rekao je Makron u intervjuu za list Le Parisien.

Savez njegove stranke i Narodnog fronta ne dolazi u obzir, ponovio je predsednik u sredu posle sednice vlade.

Šta levica hoće da uradi?

Ime levičarskog Narodnog fronta podseća na sličnu koaliciju socijalista i komunista u Francuskoj koja je prvi put formirala vladu 1936. kao reakcija na napredovanje nacionalista i fašista u Evropi.

Današnji savez levičarskih ekstremističkih, socijaldemokratskih i zelenih partija poziva se na uvođenje minimalne plate od 1.600 evra i smanjenje starosne granice za odlazak u penziju na 60 godina i druga socijalna davanja - koja bi značila velike troškove. Levica zahteva hitno priznanje Palestine kao države i želi da nastavi da snabdeva Ukrajinu oružjem u borbi protiv Rusije. Javni mediji treba da nastave da rade, dok RN poziva na ukidanje javnog servisa.

„Parlament u Francuskoj dobija na težini"

Izbori bi takođe mogli da poprave političku ravnotežu u Francuskoj Republici, kaže profesor sociologije Erik Fasin sa Univerziteta u Parizu. Do sada je predsednik, snažan čovek na čelu pete republike, bio relativno moćan u odnosu na parlament.

„Svojom političkom opkladom Makron je stvorio situaciju koja podriva njegovu sopstvenu poziciju. To rezultira predsedništvom koje više nije toliko važno". Ako parlament postane važniji u formiranju vlade, kaže Erik Fasin, više neće biti potrebe za jakim čovekom.