Frankfurt nije samo grad bankara već i književnika
10. oktobar 2007.
Rodjen je u Hamburgu a odrastao na Švarcvaldu. Romanom "Parlando" stekao je veliki ugled, ali je istovremeno okarakterisan kao narcistički ekscentričar koji se predaje seksualnim strastima . Na lošem je glasu, iako nije reč o krivičnom delu, kako autor ironično kaže:
"Ovo je moj dosije iz 1979. i 1982. godine. Izgleda da neki ljudi nemaju pametnija posla nego da prelistavaju taj dosije. To ne mogu da promenim. Mislim da sam sasvim normalan autor, koji se trudi dobro da pripoveda. "
To mu uspeva, pored ostalog i zahvaljujući Frankfurtu za koji ga vezuje i ljubav i mržnja. U romanu “Tamo gde počinje more” piše kako je bolno ići duž Kajzerstrase, šetalištem u centru Frankfurta. Ova ulica danas je puna prodavnica jeftine robe i porno bioskopa. Ulica deluje na njega, kako doslovce kaže, kao “žena koja spava u cipelama i mantilu , da bi mogla svakog trena da ustane". U medjuvremenu je Kajzerstrase, bar u nekim njenim delovima, preuredjena. Da li to možemo da zhvalimo Petri Rot, gradonačelnici Frankfurta? Njoj u svakom slučaju ovaj ljubitelj žena "diže spomenik".
“Smatram da je Petra Rot žena koja uči, usvaja. Ona ide, posmatra, interveniše. To smatram dobrim. Veoma mi se dopada ta autodidaktičnost, povezana sa velikom sigurnošću, mirom i toplinom."
Obradjivanje političkih tema u literaturi ima svoje korene u Frankfurtskoj školi čiji su najistaknutiji predstavnici Adorno, Horkhajmer i Markuze. Nova Frankfurtska škola stupila je na scenu 1979 godine. Pokrenuta je od crtača i karikaturista poput Klodviga Pota, Fridriha Karl Vehtera. Medju njima je i Martin Mosebah, jedini koji je i rodjen u Frankfurtu.
"Uvek sebe podsećam da živim u jednom razrušenoj okruženju. To je za Nemačku jako važno. Nemci su, ne bez razloga, sa vreme i posle rata izgubili svoje gradove. Ja se uvek iznova pitam: Šta to znači na duge staze? Jer gradovi formiraju ljude.”