Fudbalska groznica u novčaniku?

„Letnja bajka“, kako Nemci zovu Svetsko prvenstvo u njihovoj zemlji 2006, ili trijumf „Pancera“ u Brazilu pre dve godine – da li takvi događaji imaju uticaj koji prevazilazi okvire sporta? Da li ljudi pozitivnije gledaju u budućnost, da li se lakše late novčanika i povećavaju potrošnju kada je njihov tim uspešan?

Takva pitanja ekonomisti i statističari redovno slušaju pred velike sportske događaje. Stručnjaci Društva za istraživanje konzuma (GfK), najvećeg nemačkog instituta za istraživanje tržišta, smatraju da su pitanja relevantna. „Kaže se da je pola ekonomije zapravo psihologija“, kaže Rolf Birkl koji za GfK svakog meseca meri raspoloženje potrošača. „Raspoloženje ima važan uticaj na potrošačko ponašanje.“

Zato je Birkl takođe pretpostavljao da fudbalska prvenstva deluju kao konjukturni program. Uzeo je brojke koje je vredno skupljao u prethodnih 15 godina i potražio one mesece u kojima su se igrala evropska i svetska prvenstva u fudbalu. I šta je našao? Baš ništa. „Raspoloženje koje nastaje zbog uspeha nacionalnog tima ne prenosi se na potrošnju. Nema nikakve međuzavisnosti“, kaže Birkl.

Bratvurst, kad je sunčano

Primera radi, u junu 2008. je nemačka reprezentacija igrala finale Evropskog šampionata protiv Španije, ali je taj mesec prema potrošnji bio za 40 indeksnih poena iza aprila iste godine. Takođe, nakon osvajanja Svetskog prvenstva u Brazilu pre dve godine, konjuktura je bila lošija nego samo dva meseca pre toga. „Potrošači vrlo dobro znaju da razdvoje ekonomsko raspoloženje i euforiju izazvanu sportskim uspesima“, dodaje Birkl.

Ali ipak, možda građani tokom turnira ipak daju više novca za pojedine proizvode nego inače? Tim pitanjem se detaljnije bavio Birklov kolega Volfgang Aldvart, koji je osmislio kategoriju fudbalske potrošačke korpe. „To su potrepštine za svakodnevicu koje se pojačano traže tokom velikih fudbalskih prvenstava“, kaže on. Radi se o grickalicama, kobasicama, ćumuru i piću, pre svega pivu.

Statističari su zaista pronašli da se ove namirnice bolje prodaju tokom turnira nego u istim mesecima neparnih godina, kada nema svetskih ni evropskih prvenstava. „Utvrdili smo efekat na potrošnju od otprilike osam odsto“, kaže Aldvart o junu 2014.

Doduše, u julu iste godine je efekat potpuno nestao iako je turnir trajao do polovine tog meseca. To se može pripisati kiši i olujama koje su sprečile Nemce da roštiljaju pod otvorenim nebom. Drugačije je bilo tokom SP 2006. u Nemačkoj. „Tada smo imali fantastične vremenske prilike i rast je bio dvocifren“, kaže Aldvart.

Što veći televizor

Stručnjaci GfK su istraživali i prodaju televizora. Za njih važi posebna konjuktura, pretpostavlja se, jer navijači žele da gledaju utakmice na što većim i kvalitetnijim ekranima. Dve do tri sedmice pre turnira efekat je posebno vidljiv. Pre SP 2010. u Južnoafričkoj Republici prodaja je skočila za čak 50 odsto. Televizori se više prodaju čak i tokom samog turnira. Kada je Nemačka na EP 2012. ušla u polufinale, to je povećalo prodaju za 14 odsto.

Doduše, ovo se baš i ne može nazvati konjukturom za industriju elektronskih uređaja. Jer fudbal ne doprinosi da se televizori kupuju u većem broju ili češće, već samo određuju trenutak kada se nabavlja novi uređaj. „Ako se pogleda čitava godina, uticaj je relativno neznatan“, piše u studiji GfK.

Ni Evropsko prvenstvo u Francuskoj neće povećati potrošnju u Nemačkoj niti biti podsticaj za privredu. Osim čipsa, piva i bratvursta. Ako Sunce bude blagonaklono, to jest.