G7 u potrazi za saveznicima na globalnom jugu

U idiličnom planinskom svetu dvorca Elmau, nemački kancelar je drugog dana samita G7 primio šefove država i vlada Argentine, Indije, Indonezije, Senegala i Južnoafričke Repulike – „demokratija budućnosti i sa budućnošću“, kako ih naziva Olaf Šolc.

-pročitajte još: Ogromne investicije širom sveta - G7 hoće da se takmiči sa Kinom

G7, sedam velikih industrijskih država – Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Italija, Japan, Kanada i SAD – traže partnere i saveznike. Još pre ruskog napada na Ukrajinu postalo je jasno da se svet ponovno deli na zone moći i uticaja. Ko je na čijoj strani? Ko je prijatelj, ko neprijatelj?

Takmičenje s Kinom

Kina nezaustavljivo i uz korišćenje velikih resursa korača napred na svom „Novom putu svile“ i pokušava da veže brojne zemlje uz sebe kroz kreditiranje i infrastrukturne projekte, poput širenja luka ili izgradnje železničkih pruga. G7 i EU odavno su to prepoznali, ali su do sada uradili malo da se tome suprotstave. To bi sada trebalo da se promeni.

Projekat „Partnerstvo za globalnu infrastrukturu i ulaganja“ preciziran je prvog dana samita. Ideja koja je već razvijena na poslednjem susretu G7 pod britanskim predsedavanjem, sada je podržana sa 600 milijardi dolara. To je namenjeno finansiranju projekata za infrastrukturu, zaštitu klime i zdravlje u zemljama u razvoju. Fokus će biti na Africi, ali mogu da učestvuju i druge siromašnije zemlje. Program traje do 2027.

Indonezija i Indija su sadašnji i budući predsdavajući G20, Senegal predsedava Afričkoj uniji, a Argentina Zajednici država Latinske Amerike i Kariba.

„Kao demokratije, mi gledamo na svet na sličan način i dobro je, važno i potrebno da međusobno razmenjujemo ideje“, rekao je Šolc nakon prvog kruga rada. „Uzajamno slušanje dovodi do međusobnog razumevanja i to olakšava zajednički rad.“ Razgovaralo se o pitanjima zaštite klime, snabdevanja energijom i borbi protiv gladi u svetu.

Nesuglasice ostaju

Glavna tačka spora je – kako se nositi s Rusijom. Kad su Ujedinjene nacije u martu osudile napad Rusije na Ukrajinu i pozvale Kremlj da prekine agresiju, Indija, Senegal i Južnoafriška Republika bili su uzdržani. Argentina i Indonezija takođe nisu na liniji Zapada po pitanju sankcija Rusiji, a Indija sada uvozi još više ruske nafte nego pre rata.

Demokratske industrijske nacije znaju da, uprkos svojoj ekonomskoj moći, ne mogu da izoluju Rusiju ako druge države zaobilaze sankcije. A one pak s Rusijom ne žele da se posvađaju iz ekonomskih razloga.

Finansiranje fosilnih energija?

Međutim, G7 se ne bavi samo geopolitičkim ciljevima, već i resursima za privredu. Zapad želi da se izvuče iz energetske zavisnosti od Rusije. Afrika ima ogromne rezerve gasa koje još nisu iskorišćene. Senegal bi mogao da isporučuje ukapljeni gas LNG, a već se vode razgovori o otvaranju novog gasnog polja pred obalom zapadne Afrike. Ruske isporuke nikla mogle bi da se zamene uvozom iz Indonezije, a to je i zemlja s velikim zalihama kamenog uglja.

Ti apetiti industrijskih zemalja nimalo se ne dopadaju zaštitnicima klime i oni zvone na uzbunu. „Javna sredstva za nova gasna polja na globalnom jugu značila bi neodgovornost i u smislu klimatske politike, a i pomoći zemljama u razvoju“, kaže Dagmar Pruin, predsednica nemačke nevladine organizacije „Hleb za svet“ (Brot für die Welt). Nakon što je i Nemačka tokom poslednje konferencije o klimi u Glazgovu objavila da od 2023. više neće da ulaže u fosilna goriva u inostranstvu, sada preti „ogroman korak unazad u smislu klimatske politike“.

Na kraju samita u Elmauu planirano je da bude objavljena deklaracija po kojoj bi se sedam velikih industrijskih zemalja obavezalo na borbu protiv klimatskih promena. Istovremeno se, međutim, želi da se garantuje bezbednost u snabdevanju energijom. Ugalj bi trebalo što je pre moguće izbaciti iz upotrebe i trebalo bi širiti obnovljive izvore energije, ali na „socijalno pravedan“ način. Ukapljeni gas bi trebalo da dobije važnu ulogu u premošćavanju mogućih uskih grla u snabdevanju energijom, posebno u Evropi.

Geopolitičko natezanje konopca

Moskva i Peking sumnjičavo gledaju na pokušaj G7 da sklopi bliža savezništva s demokratskim zemljama u razvoju. Rusija i Kina neće stajati po strani dok se Zapad trudi da proširi svoju sferu uticaja. To je bilo vidljivo i nekoliko dana uoči samita G7, na virtuelnom sastanku zemalja BRIKS-a, u koje, osim Rusije i Kine, spadaju još i Brazil, Južnoafrička Republika i Indija.

U svom govoru, ruski predsednik Vladimir Putin pozvao je na veću ekonomsku saradnju unutar grupe i najavio da će isporučivati više veštačkog đubriva Brazilu. Zašto samo u Brazil? Možda zato što su šefovi država i vlada Indije i Južne Afrike putovali u Elmau?

Sledeća runda ovog globalnog takmičenja biće na samitu G20 koji bi u novembru trebalo da se održi na indonežanskom ostrvu Baliju. Uz Kinu, Rusija je takođe deo grupe G20. Kako je najavljeno, ruski predsednik Vladimir Putin planira dolazak.

A Zapad? Dok je kancelar Olaf Šolc rekao da će odlučiti „neposredno pre samita“ i u zavisnosti od trenutne situacije, predsednica Evropske komisije je u Elmauu izjavila da će definitivno sesti za sto sa Putinom. „Važno je da mu se u lice kaže šta mislimo o njemu“, naglasila je Ursula fon der Lajen.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.