Genocid – zabranjena reč u Srbiji
21. novembar 2018.
„Vladi Srbije nije od pomoći da osporava presude jednog važnog međunarodnog suda.“ To je u razgovoru sa premijerkom Srbije Anom Brnabić u utorak (20.11.) izjavio bivši predsednik Haškog suda i aktuelni predsednik Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove (Mehanizam), pred kojim se vode poslednji revizioni procesi. Meron, izraelsko-američki sudija i stručnjak za međunarodno pravo, nalazi se u oproštajnoj poseti regionu i nakon trodnevnog boravka u Srbiji, danas je u Bosni i Hercegovini.
Iz Mehanizma je takođe saopšteno da je Meron tokom susreta sa Anom Brnabić izrazio „neslaganje i razočaranje“ u vezi s intervjuom koji je premijerka Srbije dala DW, kada je rekla da zločin počinjen u Srebrenici nije genocid.
„Ne mislim da je bio genocid. Mislim da je… znate, mislim da je bio užasan, užasan zločin, ali genocid je u suštini kada… genocid je kada pobijete cijelu populaciju, žene, djecu, a to ovde nije bio slučaj“, rekla je Ana Brnabić novinaru DW Timu Sebastijanu.
Meron je naglasio i da pravna tumačenja međunarodnih zločina treba ostaviti međunarodnim krivičnim sudovima. Napomenuo je da je brojnim presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju jasno utvrđeno da zločini počinjeni u Srebrenici 1995. godine predstavljaju krivično delo genocida, uključujući i žalbene presude u predmetima Krstić i Tolimir, u kojima je on bio predsedavajući sudija.
Da je reč o genocidu, ustanovljeno je u još četiri pravosnažne presude pred tribunalom u Hagu, kao i u prvostepenim presudama Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću. Zato se ponovo nametnulo pitanje da li premijer jedne zemlje može da negira presude međunarodnih sudova i koje to posledice može da ima?
Izvršna direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, Izabela Kisić ocenjuje da tako nešto ima posledice pre svega za građane Srbije. „Kada imate zemlju u kojoj Vlada ne poštuje međunarodne pravne institucije, to može da znači samo da nema nikakve pravne sigurnosti za njene građane. Jedino se suđenje optuženima za genocid pred sudom u Srbiji odlaže već godinama uz besmislena proceduralna obrazloženja.“
Negiranje genocida je, dodaje Izabela Kisić, i etičko pitanje. „Premijerka pokazuje neljudski odnos prema žrtvama i onima koji su preživeli taj užas. Opiranje da se taj zločin nazove genocidom znači njegovo negiranje.“
Isti sastanak?
Na osnovu saopštenja Vlade Srbije u vezi s tim sastankom stiče se utisak da je reč o nekom drugom susretu srpske premijerke i Teodora Merona, jer ne samo da nema govora o Meronovoj reakciji na temu negiranja genocida, nego nije ni pomenuto da je jedna od tema razgovora bila Srebrenica.
Takvo saopštenje delimično je potvrdilo ocene nekih da je genocid u Srbiji „zabranjena reč“. „Nju nećete čuti ni u Skupštini, ni u drugim državnim organima“, rekao je nedavno beogradskom dnevnom listu „Blic“ novinar Nemanja Stjepanović.
Zabranjena ili ne, činjenica je da nije pomenuta u ovom saopštenju Vlade Srbije i da su Meronove reči gotovo svedene na njegovu ocenu da je saradnja sa Vladom Srbije „veoma dobra“.
„Vlada Srbije stalno pokušava da filtrira poruke međunarodne zajednice, ali je sve očiglednije da EU više neće gledati kroz prste aktuelnim vlastima. Događaji u poslednje dve sedmice, u koje spadaju i interni izveštaj Evropske komisije i pomenuti intervju¸ukazuju na to“, ocenjuje Izabela Kisić.
U internom dokumentu Evropske komisije, navedeno je da Srbija nije ostvarila dovoljno rezultata u ključnim oblastima – u pravosuđu, borbi protiv korupcije, slobodi medija, ali i u vezi sa procesuiranjem ratnih zločina.
Izabela Kisić ocenjuje da je Vlada Srbije prethodnih godina pokazala da ne poštuje Međunarodni krivični sud, a sada ni Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove. „Odbila je da izruči optužene za zastrašivanje svedoka, ne daje nikakve dosijee Hagu, niti je zainteresovana za bilo kakvu dokumentaciju iz Haga koja bi omogućila sudskim organima da na valjan način sude ratnim zločincima u Srbiji“, navodi Izabela Kisić.
U zatvoru, ali i na televiziji
Na podsećanje novinara Tima Sebastijana da je 2004. godine predsedavajući sudija tribunala u Hagu rekao da su snage bosanskih Srba izvršile genocid, jer je cilj bilo istrebljivanje 40.000 bosanskih muslimana iz Srebrenice, Ana Brnabić je u intervjuu za DW odgovorila da je Srbija „isporučila osobu koja je optužena za taj ratni zločin“.
„Isporučili smo tu osobu. Suđeno mu je, sada je u zatvoru“, rekla je premijerka Srbije.
U zatvoru jeste, nakon što ga je Međunarodnom sudu za bivšu Jugoslaviju 2011. godine isporučila bivša Vlada Srbije, ali Mladića to nije sprečilo da se pre nekoliko danatelefonom direktno uključi u program Hepi-televizije, koja ima nacionalnu frekvenciju i to u emisiju u kojoj je nekoliko puta nazvan herojem.
To, iako je reč o osobi koja je prvostepenom presudom proglašena krivom za genocid u Srebrenici, za progon Muslimana i Hrvata u BiH, i za terorisanje stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperskom vatrom, ni na koji način nije osudio ni nezavisni Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM), ali ni Ministarstvo kulture i informisanja Vlade Srbije.
Vojislav Šešelj, koji je pred Mehanizmom pravosnažno proglašen krivim za progon, deportacije i druga nečovečna dela i dalje je poslanik u Skupštini Srbije iako kao osuđenik po zakonu na tom mestu više ne bi trebalo da bude. Osim toga, rekao je da je ponosan na „sve svoje ratne zločine i zločine protiv čovečnosti“.
Imajući sve to u vidu, deluje opravdano i sasvim logično pitanje televizije N1 upućeno Teodoru Meronu posle sastanka s premijerkom Srbije. Da li je zaista bio iznenađen rečima Ane Brnabić u intervjuu DW, s obzirom na to da se u Srbiji objavljuju knjige nekih od osuđenika za ratne zločine ili se posle odsluženja kazne dočekuju sa državnim počastima?
„Ja sam protiv bilo kakve forme kojom se negira počinjeni zločin, a posebno genocid. Jasno sam to rekao premijerki, a kažem i vama: da li je to urađeno kroz objavljivanje knjiga ili objavljivanjem saopštenja za javnost ili na bilo koji drugi način, ali ja sam protiv svake forme u kojoj se izražava negacija počinjenih zločina, posebno genocida“, rekao je Teodor Meron za N1.