GMF: Bliskoistočni konflikt i „prave reči“

Trenutno je za novinare najškakljivija stvar izveštavanje o ratu u Pojasu Gaze i o bliskoistočnom konfliktu. Taj sukob ne polarizuje samo region, već se odvija i na ulicama zapadnih metropola i na univerzitetima. Global Medija Forum Dojče velea u Bonu se drugog dana održavao pod nazivom „Trud oko objektivnosti, saosećanja i pravih reči u bliskoistočnom konfliktu“.

Učesnici diskusije su bili Nada Bašir, koja je za američku televiziju CNN izveštavala i o ratu u Pojasu Gaze, kao i dve izraelske državljanke koje žive u Berlinu – Šani Rozanes koja radi za DW, i Suzan Najman, koja je na čelu nemačke fondacije Ajnštajn-forum. Osim toga, učesnici diskusije su bili indijska novinarka Barka Dat, kao i novinar Hazem Baluša koji se uključio uživo iz Gaze.

Moć jezika

„Prave reči“ – odmah se nameće osetljiva tema jezika. Jezik opisuje, ali i vrednuje, jezik može da donese predstave i konotacije. S namerom ili ne. Da li novinari moraju da pišu o napadu Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. ili da ga nazovu teroristički napad? Da li govoriti o masakru? Da li je to što izraelska vojska radi u Gazi rat, akcija odmazde, čak genocid nad Palestincima? Naposletku, da li su demonstracije u Berlinu i na drugim mestima protiv izraelskih postupaka u Gazi antisemitski čin?

Vlada jedinstven stav da je prvi zadatak novinara da opiše to što vidi što objektivnije može. „Nije naš zadatak da donosimo sudove“, kaže Nada Bašir, ali bi trebalo da se isporuči i kontekst 7. oktobra, da bi se objasnilo kako je do toga došlo, mada to ništa ne opravdava.

Suzan Najman vidi to drukčije: „To je bio masakr i ratni zločin”, rekla je o napadu Hamasa. Dodala je da je to ne sprečava da vidi patnju druge strane. Rekla je da je ubijena beba na jednoj strani isto tako strašna kao ubijena beba na drugoj strani.

Najman kaže da ne podnosi kada neko navija za jednu ili drugu stranu kao u sportu. „To nije fudbalska utakmica“. Kaže da joj smeta kada se paušalno govori o Izraelu i Palestincima. Ona opominje da je greška ako se svi Palestinci izjednače s Hamasom, a svi Izraelci s vladom Netanjahua.

Nemačka je drugačija

Najman kaže da se u Nemačkoj drugačije izveštava o tom konfliktu u odnosu na izveštavanje u drugim zemljama. Kada uporedi izveštaje američkih, britanskih i nemačkih medija, skoro da ima osećaj da se radi o potpuno različitim konfliktima. „Nemačko izveštavanje je poprilično jednostrano“. Život Jevreja je očito više vredan od života Palestinaca, a to podstiče antisemitizam u Nemačkoj, tvrdi ona.

A DW? „Dojče vele je nemačka institucija“, kaže Šani Rozanes o svom poslodavcu i dodaje da se to oseća. „Nikada ne radimo u vakumu.“

DW izveštava o 7. oktobru kao o terorističkom napadu, dok, na primer mnogi anglo-saksonski mediji primenjuju neutralnije izraze.

Različitost u redakcijama pomaže

Šani Rozanes kaže da primećuje kako izraelske kolege jedva izveštavaju o Gazi. Dodaje da Izrael nije izašao iz traume sedmog oktobra. Ranije se radilo o granicama iz 1967, a sada o borbi za opstanak Izraela. „Izraelci imaju osećaj da je celi svet protiv njih“. Međunarodni pritisak dodatno izoluje Izrael. Međutim, u Izraelu zaista postoje demonstracije protiv vladine politike.

Novinar koji izveštava iz Gaze, Hazem Baluša, kaže da među Palestincima postoje različiti stavovi o napadu Hamasa sedmog oktobra. On dodaje da su brojni ljudi koji su na ulicama slavili napad, ali da „na društvenim mrežama puno njih psuje pripadnike Hamasa“.

Nada Bašir koja radi za CNN zahteva različita stanovišta i pogleda unutar iste medijske kuće. Pritom ona podrazumeva i svoju redakciju u Londonu. „Veća različitost pomaže da se zauzmu različite perspektive, to je odlučujuće obogaćivanje našeg posla“.

Učesnici diskusije su se složili oko stava da novinari ne smeju da se stave na jednu ili drugu stranu. „Ne postoji hijerarhija patnje“, rekla je indijska novinarka Dat, „ali ne postoji ni hijerarhija sukoba“. Ona je izrazila žaljenje da se ne izveštava o Avganistanu i teškim uslovima pod kojima tamo žive žene. Ona je rekla da bi za sve konflikte sveta moralo da važi pravilo: „Naš zadatak je da damo glas onima koji su bez glasa“.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku