Godinu dana od protesta u Kazahstanu: Šta se promenilo?

„To je bio najkrvaviji ustanak i sukob između države i civilnog društva u istoriji Kazahstana", kaže Kristof Mor, šef kancelarije Fondacije Fridrih Ebert u Almatiju, o događajima u Kazahstanu pre godinu dana. Ističe da je veliki broj ljudi i dalje u šoku. Mnogi i dalje imaju gomilu pitanja. „Mislim da svi u Kazahstanu samo žele da se nešto poput januara 2022. više nikada ne ponovi", kaže Mor.

Ovo mišljenje deli i ekspertkinja za Kazahstan iz Berlinskog centra za istočnoevropske i međunarodne studije (ZOiS), Beate Ešment: „Bila sam u Almatiju u jesen i bila sam dirnuta ili čak šokirana koliko su ljudi koje godinama lično poznajem još uvek potreseni."

pročitajte još:Nestabilan Kazahstan – veliki rizik za energetska tržišta

Oboje eksperata napominju da kazahstanske vlasti ne žele razgovore o ovom pitanju. "Država i dalje priča o 'banditima', 'kriminalcima', 'elementima koji razaraju državu'. Međutim, mnogi predstavnici civilnog društva govore o legitimnim protestima, na koje su mnogi izašli zbog problema na tržištu rada i stambenog prostora. Tu narativi snažno kolidiraju. Ni danas nije jasno ko je sve izgubio život i pod kojim okolnostima", kaže Mor.

Tokajeva reakcija na proteste

Kao odgovor na "krvavi januar", predsednik Kasim-Šomart Tokajev obećao je sveobuhvatne političke i društvene promene. I zaista, bilo je nekoliko važnih događaja u Kazahstanu 2022: od ustavnih promena posle referenduma u leto do vanrednih predsedničkih izbora u novembru. Međutim, prema mišljenju nemačkih stručnjaka, ove korake ne treba precenjivati.

Što se tiče promena ustava, to je veoma važan korak, "jer je na ovaj način iz ustava ponovo nestala ličnost prvog predsednika", rekla je Ešment. Na taj način, Tokajev se manje-više oslobodio Nursultana Nazarbajeva. Celom klanu Nazarbajeva je u velikoj meri oduzeta politička moć.

„Međutim, smatram da ekonomski ili finansijski aspekt razvlaštenja porodice nikada ne može biti završen jer država neće moći da pristupi imovini koju je porodica Nazarbajev prisvojila u proteklih 30 godina", kaže Ešment.

pročitajte još:Luksuzne vile porodice Nazarbajev u Nemačkoj

Mor takođe veruje da je Tokajev prepoznao da je centralni zahtev protesta bio kraj starog režima Nazarbajeva, koji je karakterisao raspad države sa privatnim interesima, popunjavanje ključnih državnih pozicija članovima porodice i korupcija.

„Tokajev je naknadno zbacio stari režim Nazarbajeva. Naložio je hapšenja. Sada se raspravlja o tome da će Nazarbajev izgubiti titulu 'vođe nacije', a time i zaštitu od određenih krivičnih gonjenja", objašnjava Mor.

Predsednički izbori u Kazahstanu 2022

Prema mišljenju eksperata, važan korak ka jačanju moći Tokajeva bili su vanredni predsednički izbori.

"Međutim, kao i svi izbori u Kazahstanu, izbori nisu bili slobodni i pošteni. Tokajev nije imao protivkandidata. Barem sada može da tvrdi da ima podršku stanovništva. To je važno jer iza sebe još uvek nema elitnu mrežu koja bi ga podržala ako želi dalje reforme", kaže Ešment.

Prema Moru, prevremeni izbori i ustavne promene više su bili „simulirana reakcija" na januar 2022. a manje želja za stvaranjem „novog i poštenog Kazahstana" o kome vlada uvek govori. Uprkos ovoj retorici, i dalje su se koristile metode starog režima, kao što je zatvaranje opozicionih ličnosti. Takođe nema partijskog pluralizma. Važno je da se najavljene reforme zaista i sprovode.

Posledice ukrajinskog rata za Kazahstan

I Mor i Ešment vide rat protiv Ukrajine, koji je Rusija započela 24. februara 2022, kao ključni spoljnopolitički događaj za Kazahstan. Šef kancelarije Fridrih-Ebert-Fondacije u Almatiju posledice ovog rata na ekonomsku i unutrašnjepolitičku situaciju u Kazahstanu smatra „ambivalentnim".

Sa makroekonomske tačke gledišta, priliv visokokvalifikovanog kadra iz Rusije, poput IT stručnjaka, ali i izmeštanje kancelarija zapadnih kompanija iz Moskve u Kazahstan, može se videti kao dobitak za zemlju.

Ali sada, posebno u velikim gradovima, Kazahstanci se bore za stanove i poslove sa kvalifikovanijim i finansijski bolje stojećim Rusima. Tako da bi socio-ekonomska situacija brzo mogla biti još napetija nego što je bila u januaru 2022. Istovremeno, rat u Ukrajini bi takođe mogao da postane podstrek reformama u Kazahstanu i da ojača odnose sa EU, smatraju eksperti.

Budući kazahstansko-ruski odnosi

Što se tiče budućnosti odnosa Astane sa Moskvom, posle 24. februara, Kazahstan je pokazao da ne deli stav Rusije. „Kazahstan definitivno nije zemlja koja na bilo koji način hoće da podrži ovaj rat", siguran je Mor i dodaje:

„Rusija je istovremeno istorijski, kulturno, jezički, ekonomski i politički izuzetno blizak partner. Bilo bi gotovo naivno reći da će se Kazahstan sutra okrenuti Evropi ili Kini".

pročitajte još:Ruski dezerteri u Nemačkoj - odlučno protiv rata

Zemlja je institucionalno vezana za Rusiju preko Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (OVKS) i Evroazijske ekonomske unije. Velike promene se ne mogu sprovesti preko noći bez rizika od otvorenog sukoba sa Moskvom.

Ešment se slaže. „Tokajev ne želi kurs konfrontacije sa Putinom. To bi bio samoubilački potez s obzirom na geopolitički položaj Kazahstana sa granicom dugom 6.000 kilometara koju je praktično nemoguće zaštititi", kaže ona.

Mor je uveren da će Astana nastojati da unapredi trgovinske odnose sa Evropom i unutar centralnoazijskog regiona, istovremeno pokušavajući da ne naljuti previše Moskvu. „Koliko ovo može biti uspešno dugoročno zavisi u velikoj meri od ishoda rata i geopolitičkih pomeranja", naglašava Mor.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.