Grčka i Poljska pritiskaju Nemačku
12. oktobar 2018.
Pitanje reparacija već decenijama opterećuje grčko-nemačke odnose. Nemci su za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu Grcima naneli ogromne patnje. Po službenim grčkim podacima, poginulo je 300.000 ljudi. Okupatori su ekonomski „isisali" Grčku, a kasnije prilikom povlačenja uništili i infrastrukturu. Grčku centralnu banku su prisilili da im izda obveznice u vrednosti od (preračunato u današnje iznose) oko deset milijardi evra. Novac koji nikada nije vraćen.
Ipak, pitanje isplate reparacija za nemačku saveznu vladu uopšte nije tema. Portparol vlade Stefen Zajbert u sredu je na pitanje DW odgovorio: „Naš stav je da je pitanje nemačkih reparacija rešeno, i pravno i politički." Savezna vlada pritom upućuje uvek iznova na dva sporazuma. U okvoru sporazuma s nekoliko evropskih zemalja 1960. je plaćeno 115 miliona nemačkih maraka. Osim toga, dodaje Zajbert, postojao je „i opsežan sistem pravila naknade štete", što je bilo od koristi i samoj Grčkoj. Osim ztoga - „Ugovorom 2+4" nakon ujedinjenja Nemačke 1990. „nikakve nove reparacije nisu bile predviđene".
„Uostalom sa grčke strane nema nikakvog službenog zahteva." Nema novog, mogao je da doda, jer je tokom proteklih godina bilo niz zahteva, posebno na vrhuncu grčke dužničke krize, kada je 2015. vlast preuzela Ciprasova vlada. Uskoro bi moglo doći do novog pokušaja.
Ministar spoljnih poslova Nikos Kocijas je nedavno nakon susreta s nemačkim kolegom Hajkom Masom u Atini rekao: „Ono što je istorijski ispravno, time se treba baviti u prikladno vreme i na prikladan način." A taj trenutak bi se mogao ukazati u – decembru. Predsednik parlamenta Nikos Vucis će na plenarnoj sednici predstaviti izveštaj Komisije za isplatu reparacija. U njemu se, po informacijama DW-a, nalaze zahtevi za isplatom reparacija u visini od oko 300 milijardi evra.
Kako stoje grčke šanse?
Ali kakve su šanse Grčke da dobije taj novac? Berlinski profesor državnog prava Ulrih Batis za DW kaže: „Oni su to već više puta pokušali, pred nacionalnim i međunarodnim sudovima. Do sada nisu imali uspeha." Pa ipak profesor Batis ne želi u potpunosti da isključi šanse za grčki uspeh.
Lodonskim sporazumom o isplati dugova, koji je stara Savezna Republika Nemačka sklopila u 50-im godinama s bivšim ratnim protivnicima, postignut je dogovor oko toga da se konačno „poravnavanje" nemačkih ratnih dugova mora temeljiti na mirovnom ugovoru. U okviru procesa nemačkog ujedinjenja, nemačka strana je "svesno izbegla sklapanje mirovnog ugovora", i umesto toga je sklopljen „Ugovor 2+4". Na temelju njega se iskristalizovala i nemačka pozicija, dodaje Batis: „Nema mirovnog ugovora, zato ni nećete dobiti ništa." Ali profesor dodaje da to nisu bili „pravni trikovi", kako je to jednom rekao premijer Cipras. Jer: „Potpisali su svi koji su u to bili uključeni. Nismo ništa diktirali."
Jer, Berlin se ne brine toliko zbog Grčke, više se radi o tome da se spreči presedan: ako bi Grčka dobila to pravo, onda bi i drugi bivših ratnih protivnika i okupiranih zemalja takođe mogli postaviti zahteve za isplatu ratne odštete. Savezna vlada sigurno je sa zanimanjem registrovala da i u Poljskoj ima nastojanja oko isplate reparacija. Grčke i poljske komisije za isplatu reparacija čak sarađuju, kako bi zajednički izvršile pritisak na vladu u Berlinu. "Da, dogodio se jedan sastanak u uskom krugu ljudi", potvrdio je DW-u i predsednik komisije za reparacije u grčkom parlamentu Triantafilos Mitafides, baš kao i njegov poljski pandan, vrlo dobar poznavalac prilika u Nemačkoj Arkadiuš Mularčik. „Neke tačke iz grčkog izveštaja bi i nama bile od velike pomoći", kaže Mularčik. I dodaje: "Naš izveštaj će biti puno precizniji."
Predstavnici poljske komisije tokom sastanka u Atini su razgovarali i s grčkim advokatima, koji su zastupali interese žrtava masakra u Distomu. U tom selu su SS-ovci u junu 1944. ubili 218 ljudi, među njima i puno starijih osoba, žena i dece, i spalili kuće. Jedan grčki sud je 1997. obvezao Saveznu Republiku Nemačku na plaćanje gotovo 40 miliona evra. Nemačka je odbila da plati. Kasnije je zahtev žrtava za plaćanjem odštete odbacio Evropski sud za ljudska prava. „U Poljskoj imamo hiljade takvih sela", kaže Mularčik.
Skupljanje političkih bodova
Zbog toga su poljski zahtevi puno viši. Komisija za isplatu reparacija u Sejmu navodi da se radi o oko 740 milijardi evra. Početkom iduće godine Mularčik će javnosti predstaviti svoj izveštaj. I tek tada će se moći reći hoće li Poljska i zvanično podneti zahtev za isplatu reparacija. Do sada je vlada o toj temi samo diskutovala – i to javno.
I Atina i Varšava se nadaju da će Nemačka, suočena sa sve većim pritiskom, biti otvorenija za saradnju: „Polazimo od toga da će Berlin pokušati da individualno reši naš predmet", smatra Mularčik, i ide odmah i korak dalje: „Ukoliko ne bude napretka, postoji naravno i opcija saradnje sa ciljem internacionalizacije teme."
Grčko-poljska saradnja je politički osetljiva. Nacionalno-konzervativna vlada u Varšavi na jednoj i levičarska vlada u Atini na drugoj strani. Malo je toga što njih politički povezuje. Osim toga - u obema zemljama se sledeće godine bira novi parlament, a održavaju se i evropski izbori. I u Poljskoj i u Grčkoj se s ovom temom može osvojiti pokoji politički bod. U Poljskoj više od 50 odsto ispitanika smatra da bi bilo dobro kad bi Poljska zatražila isplatu reparacija od Nemačke.
Na pitanje DW o tome zna li savezna vlada išta o eventualnom dogovoru Poljske i Grčke po pitanju reparacija, Štefen Zajbert je rezervisan: „Iskreno govoreći, nemam o tome nikakve informacije i bilo bi čudno kad bih ja imao informacije o mogućem dogovoru između Poljske i Grčke."