Građani pristaju na sve jer građana nema
23. oktobar 2017.
Više od pola miliona nezaposlenih, čak 100 hiljada iseljenih u poslednje tri godine (što se i dalje nastavlja), evropsko začelje prema visini plata i penzija, stalne nacionalističke tenzije… Ipak građani BiH vrlo retko su skloni ispoljavanju građanskog nezadovoljstva. Jesu li letargični ili prevladava osećaj nemoći, bezidejnosti i bilo kakvog smisla ili nade da mogu promeniti uslove života na bolje kao i okruženje u kojem žive?
Profesor Filozofskog fakulteta mostarskog univerziteta Mile Lasić, smatra da u BiH nema samosvesnih građana, ali da ne manjka onih koji se lažno predstavljaju kao građani na, kako kaže, lažnoj građanskoj levoj sceni dok se zdušno bore protiv tzv. etničkog principa u višenacionalnoj zemlji kakva je BiH. „Rezultat toga je da se građanstvo uopšte i ne može razvijati, a u 'lažodržavi' kakva je BiH, i ne može ih ni biti izuzev izvan sistema i usamljenih na političkoj margini“, komentariše Lasić za DW.
Ovaj univerzitetski profesor dolazi do zaključka kako je BiH hitno potreban razvoj građanstva unutar bošnjačke, srpske i hrvatske nacije, kao i građanstva unutar nacionalnih manjina kako bi uopšte postojala šansa iz logike etnosa u pravcu demosa. „U pravcu 'političke zajednice' ravnopravnih građana, pri čemu bi bilo koje većine imale samo veće obaveze, a ne i veća prava, posebno ne nametanja svojih svetonazora i verozakona manjinama, bilo da se radi o konstitutivnim manjinama ili bilo kojim drugim.“
Građani pristaju na loš ambijent
I njegova koleginica sa mostarskog Univerziteta „Džemal Bijedić“, Semina Ajvaz, kaže da u BiH ne postoji kolektivna svest građana i reakcija na nepravdu. „Proizvod toga je društvo koje sada imamo, koje svojevoljno pristaje na loš društveni ambijent i na političku retoriku bez argumenata. Građani su navikli da se zadovoljavaju neverovatno niskim standardom, isto kao da je jedino važno da 'ne puca i da se rat ne ponovi'. Jednostavno pristaju na sve“, kaže profesorka Ajvaz za DW.
Ona razloge traži u teretu egzistencijalnih problema, borbi s pukim preživljavanjem, umorom od politikanstva i nepravde koja se ogleda u svim segmentima života. „Letargični su i smatraju da ništa ne mogu promeniti svojim delovanjem jer ne veruju ni u pravnu državu ni u sistem u kojem žive, i to stanje je zapravo gore od objektivnog stanja“, zaključuje ona.
Akademik Slavo Kukić stava je da primedba o letargičnosti i indolentnosti svih građana – ne stoji. Komentarišući za DW on kaže: „Oni koji su vezani uz najjače nacionalne partije, i preko njih su im često zaposleni svi članovi porodice, jako su aktivni da bi zadržali postojeće stanje. Drugi, brojniji deo građana, koji takve podobnosti nije ostvario, zahvatila je malodušnost zbog 25-godišnjeg iskustva nemoći da bilo što promene.“
Ovaj sociolog i univerzitetski profesor primećuje i blokadu u razvoju savremenog bosansko-hercegovačkog društva. „Umesto da se okrenu društvenom i političkom aktivizmu kako bi stvari promenili, neretko se okreću sebi i pitanju kako preživeti. Letargija je samo logična posledica te činjenice“, navodi on.
Jedni se uhlebili, drugi dižu sidra
Književnica i novinarka Mila Stanković ovo stanje objašnjava na sebi svojstven način. „Oni koji su još uvek u ovoj 'dolini suza' bliski su 'partiji' unutar svoga 'nacionalnoga'. Okrilje velikog državnog aparata omogućilo je lagodan život velikom broju uhljeba, rodbine i raznih nepotizama, koji bez odgovarajućeg obrazovanja preuzimaju visoke dužnosti i preko poltronstva uživaju na račun drugih“, kaže ova književnica za DW.
Za nju, jedni ćute jer se nadaju nekoj „uhljebničkoj fotelji “, a drugi iz straha zbog spoznaje da ne mogu ništa promeniti jer su u manjini i razmišljaju o „dizanju sidra“. „Postoji i treća kategorija, ovakvih kao što sam i sama – zanemarljivi broj 'gunđala' koji bi hteli da javno progovore o svemu, malobrojniji su i nemaju sa kim da se udruže da bi postali glasniji i bilo što promenili. Oni se ignorišu i marginalizuju, čak im se preti“, zaključuje ona.
Za Dalibora Dadu Milasa, mladog sveštenika, teologa i društvenog analitičara, doktoranta na Karl Francens Univerzitetu u Gracu, moglo bi se reći da svakako pripada toj manjini. On se zbog otvorenog promišljanja o politici i pritiscima koje je nakon toga trpeo odlučio, bar na neko vreme, „pozdraviti“ sa svojom Hercegovinom.
„Ova pitanja su teška i nažalost neminovno evociraju ne tako lepe emocije, pa nekako izbegavam i da govorim o ovome. No, postoji jedno jednostavno rešenje. BiH se nalazi u trajnom stanju ekonomske krize, a za samo društvo je simptomatično da se ona nakon dužeg perioda pretvara u moralnu i psihološku krizu celog kolektiva. Iako su kod nas religije neverovatno prisutne i uticajne, činjenica je da njihov angažman ne doprinosi ozdravljenju društvenih odnosa. Rezultat svega toga je društvena apatija, beznađe i društvena letargija“, kaže on.
On čak postavlja pitanje ima li smisla pokušati bilo šta da se poboljša društvena zajednica, ali i odgovara da je upravo to razlog što se mnogi zatvaraju u svoje mikro-svetove, jedina mesta gde mogu da funkcionišu normalno i stabilno.
„Sjaše Kurta, da uzjaše Murta“
Još jedan novinar i književnik Igor Božović začuđujuću apatiju bosanskog društva čak dovodi u vezu sa, kako kaže, „blagom zaostalošću“. „I to uprkos tome što je svima jasno da njima upravlja gotovo pa udruženi banditski pokret, a niko ništa ne preduzima. Ali, valja uzeti u obzir i viševekovnu represiju predaka današnjih pokornih građana. Dok su njihovi prvi susedi iz Srbije i Hrvatske imali uspešne ustanke i revolucije pod Osmanlijama i Austrougarskom, svi slični pokreti u današnjoj BiH bili su kratkog daha “, komentariše on za DW, opisujući građansku pokornost kao svojevrsni tradiciju Bosne i Hercegovine.
Božović ide i korak dalje, navodeći da se element trpljenja ugradio u vaspitanje, ali i genetiku ovdašnjih ljudi, selekcijom onih najpokornijih, dok su buntovnici završavali u logorima. „Izreka 'Sjaši Kurta da uzjaše Murta', najbolje govori o pokornosti i poslušnosti zbilje u BiH. A, je li moguće menjati nešto – taj odgovor niko ovde i ne traži“, smatra on.
Ali, dok Božović tvrdi da se ovi odgovori niti ne traže, profesor Mile Lasić već ocenjuje da upravo iz tog razloga BiH ostaje izvan savremenih političkih tokova. „Zemlja prepuna političkih nasilnika na vrhu i kmetova – nesvesnih, politički nezrelih lažnih građana s potrebom da ih neko vodi i s njima upravlja“, njegov je nezavidan sociološki „kompliment“.