Gruzija, Moldavija, Ukrajina i EU

U istoriji Gruzije, Moldavije i Ukrajine, potpisivanje sporazuma o asocijaciji i slobodnoj trgovini 27. juna , 2014. na samitu EU u Briselu je jedan od najvažnijih događaja bio je od sticanja nezavisnosti 1991. Godine. Sporazum sa EU predviđa ukidanje carina i trebalo bi da proširi trgovinu između partnera. Ali politički i ekonomski problemi u zemljama postali su prepreke u implementaciji Sporazuma o pridruživanju, kažu posmatrači na terenu.

Gruzija želi evropsku integraciju

"Gruzija teži članstvu u EU i neće odustati od tog cilja", rekao je za Dojče vele Kaka Gogolašvili iz gruzijske Fondacije za strateške i međunarodne studije (GFSIS). Do danas je na snagu stupio samo deo Sporazuma o pridruživanju, onaj koji se odnosi na trgovinu. Ali gruzijska privreda je usmerena ka evropskom tržištu i izvoz u EU je već porastao, kaže ovaj ekspert.

Prema njegovim rečima, sporazum uključuje i program reformi koji se već sprovodi uz podršku EU. Ali, njen uspeh zavisi isključivo od gruzijske vlade, kaže Gogolašvili. Samo pouzdano ekonomsko okruženje i politička stabilnost mogu privući investitore. Ali, Gruzija se trenutno suočava sa ozbiljnim problemima: ekonomski pad, visoka nezaposlenost, pretnje po bezbednost u regionu i unutar zemlje. Sve to stoji na putu brzog napretka u reformama.

"Očekivanja stanovništva nisu ispunjena", upozorava Gogolašvili. Ali i ruska propaganda doprinosi povećanju podrške za proruski kurs, i ona trenutno iznosi 15 odsto. Ali velika većina Gruzijaca, 70 odsto, želi i dalje evropski razvoj svoje zemlje, rekao je ekspert, dodajući: "Prelomna tačka će biti kada EU uvede bezvizni režim. Tada će ljudi osetiti prave prednosti približavanja EU."

Moldavija: između Istoka i Zapada

Za razliku od Gruzije, Republika Moldavija je danas ponovo na raskrsnici. Anatol Caranu iz moldavskog centra za strateška istraživanja i savetovanja "Politikon" ističe da su Moldavci, uprkos teškoj ekonomskoj situaciji, na poslednjim izborima većinom glasali za proevropske stranke – nakon potpisivanja sporazuma sa EU i uvođenja bezviznog režima.

Međutim, zbog tekuće krize, ponovo će se razgovarati o promeni spoljnopolitičkog kursa. "Situacija je ozbiljna. Nije isključeno da Moldavija bankrotira. Oligarhijski krugovi imaju veliki uticaj na razvoj", rekao je Caranu. Sve zavisi od toga da li će u parlamentu biti formirana nova većina, da li će ona biti proevropska i u stanju da sprovede radikalne reforme.

Ukrajina se nada perspektivi članstva u EU

Među navedene tri zemlje, Ukrajina je u najtežoj situaciji. Mnogo energije i resursa troši sukob sa Rusijom, izjavio je Vladimir Gorbač iz ukrajinskog instituta za evroatlantsku saradnju, dodajući: "Događaji na istoku zemlje ometaju vladu u sprovođenju sporazuma sa EU. Pored toga, deo o slobodnoj trgovini nije stupio na snagu, jer je EU napravila ustupke Rusiji i odložila ga do 1. januara 2016."

Kijev radi na usvajanju evropskih propisa i standarda kvaliteta. Ali ukrajinske vlasti često nemaju ni dovoljno motivacije niti sredstava za reforme: "EU mora da shvati da su odbrambena pitanja, pitanja života i smrti, često hitnija nego prilagođavanje tehničkih propisa", rekao je ekspert.

Gorbač kaže da u ukrajinskoj javnosti ima i razočaranja u EU, koja ne razume situaciju u Ukrajini. "Za Ukrajinu bi bilo važno da joj se da perspektiva članstva u EU. Time bi se ukrajinsko društvo mobilisalo za reforme i uverilo da Majdan nije bio uzaludan."