Gugl u našem organizmu

Šta je zapravo Gugl?

Odgovor na to pitanje više nije nimalo lak. Nekada samo najefikasniji pretraživač interneta danas se proširio na sve aspekte života: automobile, domaćinstva, a stiže čak i u naša tela. Tome se makar nadaju biolozi u Mauntin vjuu (Mountain View) u Kaliforniji. Oni razvijaju tehnologiju koja bi trebalo da bude ugrađena u naša tela i odande predviđala bolesti.

Zvuči kao sanjarija naučnika koji previše gledaju SF filmove. Novinar Špigela Tomas Šulc međutim već duže vreme prati ovu tematiku. Smatra da je najspektakularnije otkriće jedna pilula puna nanočestica. „Progutate pilulu koja u telu obavlja merenja, a uređaj pričvršćen na ručnom zglobu prima podatke“, kaže Šulc za DW. „Naučnici veruju da će tako moći da predvide kako će se u narednim sedmicama razvijati zdravstveno stanje – recimo otkriti da preti moždani udar.“

Radi se i na nekoj vrsti kontaktnih sočiva koja bi pomogla dijabetičarima da konstantno i bez igle proveravaju nivo šećera u krvi.

Korak dalje

Nema sumnje da bi otkrića mogla da budu fascinantna. Ali šta pokreće Gugl da se uključi na polje biotehnologije? I drugi IT-giganti bave se sličnim istraživanjima. Recimo Epl prati i prikuplja podatke o zdravstvenom stanju putem svog specijalnog ručnog sata, a i Majkrosoft se bavi analizom podataka o zdravlju. Gugl je otišao korak dalje radeći na proizvodima koji bi, za razliku od pametnih satova, najpre morali da dobiju odobrenje američke Agencije za ishranu i medicinu.

Skoro da zvuči arogantno: desetine hiljada lekara i naučnika širom sveta rade na istraživanju i prevenciji bolesti, a onda se pojavljuje Gugl s namerom da sve to uradi brže i bolje? „U Guglu smatraju da je medicina oblast koja će se narednih godina sve više kompjuterizovati i da sve što se tiče medicine više neće biti teren na kojem isključivo dominiraju farmaceutske kompanije“, kaže Šulc.

Gugl je stoga angažovao stotine naučnika iz raznih disciplina i okupio ih u kalifornijskim laboratorijama. „Oni tamo mogu u principu da rade šta hoće“, kaže novinar Špigela. „Ali Gugl će na kraju odlučiti po određenim kriterijumima. Recimo, neće se baviti bolestima koje pogađaju nekoliko stotina hiljada ljudi – oni razmišljaju u milijardama. Tako je kod svih njihovih projekata, pa i kada se radi o zdravlju.“

Hoće da menjaju svet

Naravno, ne treba očekivati da će internet gigant naprečac rešiti zdravstvene probleme sveta. Ali Gugl je pokušavao da i na drugi način podigne ugled nauke i naučnika. Njegovi suosnivači Sergej Brin i En Vojčicki bili su među inicijatorima nagrade koja se smatra Oskarom za nauku (Breakthrough Prize). Sa 22 miliona dolara se nagrađuju naučnici iz oblasti biologije, fizike i matematike. Dodela nagrada podrazumeva crveni tepih i režiju dostojnu najvećih hepeninga.

Ove godine je nagradu poneo i Džon Hardi, renomirani istraživač Alchajmerove bolesti. Hardi je sedeo za doručkom kada mu je telefonom javljeno da je nagrađen sa tri miliona dolara – bez ikakvih uslova. „Nisam ni znao da sam nominovan“, kaže Hardi za DW. „Naravno da je to sjajno! Za mene lično i moje institute. Pokušavamo da prikupimo sredstva za novu zgradu na Kvin skveru gde bismo onda mogli još intenzivnije da proučavamo demenciju. Jer to je neophodno.“

Tomas Šulc je nedavno izdao knjigu pod naslovom „Šta Gugl stvarno hoće“. Laboratorije su, kaže, deo šire strategije. Firma koja je nedavno promenila ime u Alfabet – čiji je pretraživač Gugl sada samo deo – želi da osigura svoju dominantu poziciju za narednih 100 godina, smatra novinar. „Žele da utiču na celo društvo i tu su veoma ozbiljni. To nije PR. Oni stvarno hoće da menjaju svet.“ Ali da menjaju svet, dodaje Šulc, onako kako šef Gugla Leri Pejdž nađe za shodno.