Gužva oko Tesle

Teslino naselje u Brandenburgu prostire se na preko tri miliona kvadratnih metara, a to je kao kada biste poređali četiri stotine fudbalskih terena jedan do drugog. U toj „gigafabrici" na dvadesetak minuta vožnje od Berlina trebalo bi uskoro da radi 12.000 ljudi koji bi pravili pola miliona električnih automobila godišnje. I to je tek početak.

Ali, za tolike automobile i njihove moćne baterije treba i mnogo litijuma. Sada je Ministarstvo ekonomije pokrajine Brandenburg objavilo da nemačko-kanadska kompanija Rock Tech planira da otvori ogromnu rafineriju litijuma u Gubenu – gradiću praktično podeljenom na nemački i poljski deo, s tim da ga Poljaci zovu Gubin. To je svega stotinak kilometara od Tesline fabrike.

Čedo Ilona Maska, multimilijardera, futuriste i vlasnika Tesle, privlači sve više dobavljača u ovaj istočni i dugo zapostavljeni deo Nemačke.

Rock Tech planira da uloži 470 miliona evra u rafineriju koja će od 2024. godišnje obrađivati 24.000 tona rude i praviti litijum hidroksid. To će biti dovoljno upravo za pola miliona vozila godišnje. „Tako će Brandenburg postati jedan od prvih regiona Evrope koji pokriva gotovo čitav proizvodni lanac automobila i sirovina za njih", rekao je Dirk Harbeke, šef Rock Techa, za list Handelsblat.

Litijum bi trebalo da dođe iz rudnika te kompanije u Kanadi, premda i u samoj Nemačkoj u tlu leže velika nalazišta. Krajem prošle godine je saopšteno da će u blizini Karlsruea nastati pogon u kojem treba da se testira vađenje vredne rude.

I drugi dolaze

Ako je verovati Harbekeu, rafinerija na istoku Nemačke tek je početak. Kaže da je potražnja iz Folksvagena, Dajmlera i BMW „gigantska" jer svi odreda počinju da se koncentrišu na proizvodnju električnih vozila. Rock Tech stoga planira gradnju ukupno pet fabrika litijuma u Evropi, svake godine po jednu.

Doduše, istovremeno se planira više reciklaže. Do 2030. godine bi pedeset odsto sirovina trebalo da dolazi iz starih baterija.

Rock Tech je u pregovorima sa Nemačkom o mogućim subvencijama, a za to vreme prikuplja novac privatnih investitora. Kao manjinski vlasnici pominju se američki investitor nemačkog porekla Peter Til, britanski menadžer hedž-fondova Alan Hauard te, kao najveći, nemački investitor Kristijan Angermajer koji je još kao student pokrenuo biotehničku kompaniju Alnylam koja sada vredi milijarde evra.

Kao što je Tesla privukao Rock Tech, tako je privukao i poduhvat divovskog nemačkog hemijskog koncerna BASF. Oni u Švarchajdeu, takođe u komšiluku, do iduće godine hoće da završe fabriku za proizvodnju katodnih materijala koji su neprocenjivi deo litijumskih baterija. Investicija je teška pola milijarde evra, planira se dvesta radnih mesta.

Američki proizvođač baterija Microvast je nedavno najavio da će izgraditi svoju evropsku centralu opet u blizini, u Ludvigsfeldeu kod Berlina.

Srbija kasni

Tokom nedavne posete Srbiji, kancelarka Angela Merkel je nagovestila da bi i Nemačka mogla da bude zainteresovana za litijum iz Srbije, zemlje za koju se veruje da ima najveća nalazišta u Evropi. Takozvani jadarit, u dolini reke Jadar na zapadu Srbije, već dugo je tačka sporenja države, investitora i ekoloških aktivista.

Govoreći o idejama za taj kraj zemlje, predsednik Aleksandar Vučić je još prošle godine rekao da je litijum šansa za Srbiju koja bi mogla da donese milijarde evra godišnje, ukoliko pored nikne i fabrika baterija. „Napravili bismo ogromnu razliku u odnosu na sve druge", rekao je Vučić.

Bez obzira kako se raspetlja sporni poduhvat Rio Tinta na zapadu Srbije – pominjana je i mogućnost referenduma – izgleda da od „ogromne razlike u odnosu na sve druge" nema ništa. Gustina fabrika oko Teslinog naselja nadomak Berlina to potvrđuje.

nr (dw, ard, tanjug)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu