Hirošima - atomska bomba bila "jedini izlaz"
5. avgust 2005.
«Svet treba da primi k znanju , da smo prvu atomsku bombu bacili na jednu vojnu bazu u Hirošimi. Mi smo bombu iskoristili kako bi skratili patnje rarta, i poštedeli hiljade života mladih Amerikanaca. I mi treba da ih koristimo sve dotle dok totalno ne bude slomljena snaga Japana da pruža otpor».
Rekao je tadašnji američki predsednik Hari Truman, pre šezdeset godina, nekoliko sati nakon bacanja atomske bombe. Prvi napad u istoriji sa atomskim bombama bio je jedini izlaz i bez alternative, smatraju takojde i danas brojni ratni veterani.
«Da nismo napali Japan, mi bi najverovatnije izgubili na hiljade ili možda milione mladih».
«Bombe su spasile ljude, više nego išta drugo. I mi se radujemo što su one bačene».
To što govore veterani mišljenje je i većine Amerikanaca, bar prema najnovijim pokazateljima istraživanja javnog mnjenja.Više od dve trećine Američkih gradjana je mišljenja da je akcija sa atomskim bombama bila neophodna, kako bi se Drugi svetski rati i u Aziji brzo okončao.
Sasvim drugačije stvar vide mirovni aktivisti. Kao na primer Džon Štajnbah. On je pisac i koordinator Hirošima- Nagasaki Mirovnog komiteta u Vašingtonu. On je čvrsto ubedjen da je upotreba atomskih bombi bila potpuno nepotrebna.
«Nakon Hirošime nije bilo ni jedne objavljene fotografije, ni jednog filmskog materjala, ni jednog izveštaja u štampi koji je zaista u potpunosti opisao horor. Američka javnost zbog toga i nije imala razumevanja za to koliko je zaista opasno ovakvo oružje. Tek nakon 15 godina vidjen je materijal koji je vlada SAD napravila o Hirošimi i Nagasakiju».
Štajnbah je oštar protivnik atomskog naoružanja. Onda i sada. Stoga on kritikuje i politiku pretnji u američkoj spoljnoj politici:
«Problem je u tome što SAD uvek iznova prete upotrebom nuklearnog oružja. Protiv Iraka, Irana i Severne Koreje. Zbog toga što je bomba 1945 iskorišćena, i to objašnjeno kao ispravno sredstvo, za vladu je danas jednostavnije da bombe možda ponovo upotrebi, i to je ono što me posebno uznemirava.»
Sećanje na žrtve Hirošime i Nagasakija, prema vidjenju Džona Štajnbaha, treba da navede Belu Kuću na razmišljanje. Predsedniku Bušu on je poslao jednostavnu poruku:«Ja bih mu rekao. To je ludost. Nama to oružje nije potrebno, jer ako ga koristimo, život na zemlji bi mogao biti okončan. Dakle, ne postoji nikakav razlog da se ono upotrebi.»
Leon Štebe