„Tragedija“, „velika glad“ ili „genocid“. Kad se radi o Holodomoru, umiranju od gladi između četiri i sedam miliona ljudi u Ukrajini pre 90 godina, odabir pojma nije samo naučno ili političko, već pre svega pitanje svetonazora. Kad Moskva govori isključivo o „gladi“ ili „tragediji“, time se ulepšava stravični zločin kao kolateralna šteta Staljinove kolektivizacije poljoprivrede. To je više nego samo eufemizam. To je zločinačka laž koju Kremlj uporno zastupa na međunarodnoj pozornici.
Poslednji put je Moskva u tome bila uspešna 2003. kad je pojam „tragedija“ ušao u radni dokument Ujedinjenih nacija povodom 70. godišnjice masovnog ubistva glađu. Otada je Kijev mnogo toga učinio kako sećanje na žrtve Holodomora, kako se to masovno ubistvo zove na ukrajinskom, ne bi bilo omalovažavano raznim eufemizmima. Ti ljudi nisu umrli zbog suše ili neke političke greške. Oni su morali da umru, jer su bili ukrajinski seljaci koji su voleli slobodu, a kojima Kremlj nije verovao.
Glad kao oružje jednog tiranina
Time što je milione ljudi glađu oterao u smrt, diktator Staljin imao je dva cilja: da uništi ukrajinski identitet, čija kičma su bili seljaci u „evropskoj žitnici“ i da istovremeno izvozom konfiskovanog žita dođe do deviza potrebnih za industrijalizaciju. Dok je ukrajinsko stanovništvo na selu umiralo od gladi, u gradovima su građene fabrike. Iz svih krajeva Sovjetskog Saveza radnici su dovođeni u nove industrijske centre – budući proleteri, „novi sovjetski ljudi“, bez nacionalnog identiteta.
Još pre 70 godina, pravnik Rafael Lemkin je taj zločin nazvao genocidom. On, koji je preživeo Holokaust, istraživao je masovno ubijanje Jevreja u Evropi. Lemkin je u međunarodnom pravu formulisao pojam „genocida“ kao masovno ubistvo ljudi neke nacionalnosti, neke etničke ili rasne pripadnosti. Lemkin je Holodomor nazvao genocidom pre svega zato što je masovno ubijanje ukrajinskih seljaka glađu bio vrhunac istrebljenja Ukrajinaca u sovjetskom carstvu, a ne njegov početak. Pre toga je bilo masovnih streljanja ukrajinskih intelektualaca – književnika, naučnika, učitelja.
-pročitajte još: Preživela je Holodomor, želi da doživi i pobedu Ukrajine
Prošlo je vreme izgovora
Decenijama je politika u Berlinu odbijala da taj masovni zločin nazove genocidom. Još 2018. se Nemačka priključila izjavi UN u kojoj se govorilo o „veštačkoj gladi“. Obrazloženje je bilo potpuno formalne prirode: ne želimo da koristimo reč genocid za događaje iz 1930-ih godina, jer je taj pojam međunarodno-pravno utvrđen tek 1951. Aktuelna odluka Bundestaga najkasnije sada razotkriva da je taj stav bio jeftin izgovor. Prijateljstvo sa Ukrajinom, koje ne sme da naljuti Rusiju, decenijama je bila mantra nemačke politike.
Tek 24. februara 2022, kada je Evropu potresla ruska agresija na Ukrajinu velikih razmera, u Berlinu je počelo da se menja mišljenje. Najpre su mediji morali da izveštavaju o ratnim zločinima i zverstvima ruske soldateske u Ukrajini, najpre su nepoznati počinioci morali da eksplozivnom napravom oštete gasovod Severni tok, pre nego što je „veštačka glad“ konačno postala genocid. Time je Nemačka u suočavanju sa staljinističkim zločinima konačno stigla tamo gde je mala Estonija bila još 1993. godine.
Nemci, kao ni jedna druga nacija, znaju koliko je važno sećati se žrtava masovnih ubistava i imenovati počinioce tih zločina. Odluka Bundestaga čini Holodomor delom evropske kulture sećanja. Ta kultura je noseći stub kodeksa vrednosti čitavog kontinenta. To je važan znak solidarnosti i poštovanja prema ukrajinskom narodu, koji je ponovo suočen s moskovskim terorom. Danas Kremlj ubija Ukrajince raketama i dovodi ih u životnu opasnost tako što im na početku zime uništava snabdevanje strujom i toplotnom energijom. To se događa iz istog razloga zbog kojega je Moskva pre 90 godina Ukrajince ubijala glađu.
Signal gospodaru Kremlja
Označavanje Holodomora genocidom važan je signal i Vladimiru Putinu. Jednoga dana će istoričari, političari, a možda i sudije da vrednuju njegov zločinački rat protiv Ukrajine. Bundestag sad poziva Saveznu nemačku vladu da se suprotstavi lažnim narativima Moskve i nastavi da podržava Ukrajinu. Paralele između Holodomora, njegovog negiranja od strane Rusije i sadašnjih ruskih ratnih zločina, u rezoluciji Bundestaga su isto tako važni, kao i označavanje Holodomora genocidom. A sećanje na žrtve tih zločina pokazuje i sličnost između Putina i Staljina: ni jednom ni drugom ljudski životi ne vrede ništa.
Raščišćavanje stvari oko Holodomora istovremeno je i odgovor onima u Nemačkoj koji zbog rekordne inflacije i eksplozije cene gasa sve glasnije traže mirovne pregovore Kijeva i Moskve. Kao da se Kremlju radi samo o geopolitici ili pristupu Ukrajine NATO, koji navodno predstoji, a ne o ponovnom pokušaju da se ukrajinska nacija uništi.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.