Hrana je oružje u ratu u Ukrajini?

Tvrdnja: Rusija zloupotrebljava glad u svetu kao oružje u ratu u Ukrajini

To je izjavio i direktor Svetskog programa za hranu Ujedinjenih nacija Dejvid Besli: „Nema sumnje da se hrana u čitavom nizu oblika koristi kao oružje u ratnom sukobu.“

Procena DW: Tačno

Još od početka rata u Ukrajini, Besli upozorava da preti glad u svetu, jer se hrana očigledno upotrebljava kao oružje. On je to izjavio još 17. aprila na američkoj tv-stanici CBS. Na tu opasnost je ukazao i na sednici Saveta bezbednosti UN 19. maja: „Neotvaranje luke u području Odese je objava rata svetskoj bezbednosti u snabdevanju hranom i dovešće do gladi, nemira i migracija u čitavom svetu.“

Povrh toga je i Rusija, koja je i sama veliki izvoznik žitarica, zabranila izvoz od kraja marta do kraja juna. A i sam bivši ruski predsednik Dimitrij Medvedev se čak hvali da su žitarice rusko oružje: „Mnoge zemlje su zavisne od našeg izvoza. Ispada da je naša hrana naše tiho oružje. Ono je tiho, ali silno“, napisao je na društvenim mrežama 1. aprila.

-pročitajte još: Zarobljeno žito: Ukrajina ne može da izveze hranu

Što je još gore, to nije samo oružje na leđima siromašnih, već i predmet špekulacije kako bi se u toj nevolji zaradilo još više novaca, smatra Per Brodersen, šef radne grupe za poljoprivredu Povereništva za istok nemačke privrede: „Zemlje koje sada gomilaju žitarice računaju s tim da će kasnije moći da ih prodaju po višoj ceni.“

Tvrdnja: Silosi na zapadu Ukrajine su u stvari puni žita, ali nema načina da ono stigne na svetsko tržište, jer su ukrajinske luke na Crnom moru minirane

Ruski ambasador u UN Dmitrij Poljanski tvrdi: „Nije Rusija ta koja ne želi da otvori ukrajinske luke, već je Ukrajina ta koja odbija da ukloni mine iz luka kako bi obezbedila siguran prolazak brodova.“

Procena DW: Nema pouzdanih dokaza

Žito i žitarice Ukrajina je i pre rata najvećim delom izvozila morskim putem, a sada je ukrajinska obala Crnog i Azovskog mora postala područje ratnih operacija. Tamo je sve više pomorskih mina, ali pitanje je ko ih postavlja. Po tom pitanju se Ukrajina i Rusija međusobno optužuju pred Međunarodnom pomorskom organizacijom (IMO).

U svakom slučaju, ukrajinsko Ministarstvo saobraćaja je još 28. aprila objavilo da se, „zbog nedovoljne sigurnosti“, zatvaraju luke Berdjansk, Herson, Marijupolj i Skadovsk. Optužbe da ruska strana postavlja mine, ambasador Poljanski naziva „licemernim“ i uporno tvrdi da Ukrajinci postavljaju mine u svoje luke.

Sredinom maja, agencija AFP prenela je reči jednog predstavnika oružanih snaga Francuske koji procenjuje da mine u Crnom moru polažu i Ukrajina i Rusija.

Tvrdnja: Za rast cena hrane nije kriva Rusija, već sankcije Zapada

„Prekid trgovinskih, logističkih i finansijskih lanaca, što ima za posledicu rast cena hrane u svetu, rezultat je besmislenog širenja jednostranih antiruskih ograničenja i pretnji od dalje eskalacije pritisaka sankcijama na Rusiju“, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Saharova 18. svibnja.

Procena DW: Netačno

Portparolka ruskog Ministarstva optužuje Zapad da „širi laži“ i da je još 2020. upravo direktor Svetske organizacije za hranu Bejsli upozoravao da preti „glad biblijskih razmera“. Sankcije protiv Rusije samo su „dodatno pojačale taj trend“, tvrdnja je Moskve.

S druge strane, nemačka ministarka spoljnih poslova Analene Berbok optužuje Kremlj za „kampanju dezinformacija“, a na sastanku s kolegama grupe G 7 ovog meseca naglasila je da da nema nikakvih sankcija protiv žitarica i humanitarne pomoći.

To potvrđuje i portparol Svetskog programa za hranu Martin Renč: izvoz prehrambenih namirnica iz Rusije nije na spisku sankcija. On takođe dodaje da se „ne isplati tamo kupovati, jer su cene visoke i ima previše administrativnih prepreka“.

Čak i iz Rusije se čuje da bi ta zemlja mogla da izvozi žito – kad bi htela. Udruženje ruskih izvoznika žitarica „Rusgrain Union“, koju podržava i rusko Ministarstvo poljoprivrede, objavilo je sledeće: „Naglašavamo da sankcije i nadzor izvoza protiv Rusije ne sadrže niti neće sadržati i osnovni izvoz prehrambenih namirnica i poljoprivrednih proizvoda za zemlje u razvoju.“

Tvrdnja: Žito koje je stizalo iz Ukrajine zameniće žito iz drugih zemalja

Poverenik za poljoprivredu Per Brodersen u poremećaju na tržištu hrane vidi i „pozitivnu vest“ – „drugi ponuđači mogu da popune prazninu koja je nastala.“

Procena DW: Tačno

Ukrajina jeste jedan od najvećih izvoznika žitarica i jestivog ulja, baš kao što je to i Rusija. One su to između ostalog i zato što te proizvode nude po cenama po kojima se drugima uopšte ne isplati. Naravno, poljoprivredni proizvodi imaju svoj ciklus rasta i smanjena ponuda ne može se nadoknaditi preko noći.

Ali sadašnja viša cena hrane atraktivna je i za poljoprivrednike iz drugih zemalja, smatra Tomas Glauben iz Lajbnicovog instituta za razvoj agrara i ekonomiju zemalja u transformaciji. On procenjuje da će se već u najskorije vreme pojaviti „dodatni izvoz iz drugih regiona, između ostalog i iz Indije, SAD i Australije, koji dobrim delom može da nadoknadi smanjenje isporuka iz Rusije i Ukrajine.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.