Hrvatska nasilno vraća izbeglice sa granice u interesu EU

Hrvatski ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović delovao je rutinirano kada je nedavno na konferenciji za novinare u Zagrebu odgovarao na najnovije optužbe o nasilnom i protivzakonitom ponašanju hrvatske policije prema migrantim na hrvatsko-bosanskoj granici. 

Sve su to izmišljotine, rekao je ministar, tvrdnje bez dokaza i potvrde. Komplikovanim rečima on je čak ustvrdio da se hrvatska policija ponaša uzorno i da bi mogla da bude primer drugima u Evropi. A na kraju je dodao da su sve te optužbe u stvari deo kampanje protiv Hrvatske, bez navođenja ko tu kampanju podstiče i sprovodi, i zašto.

-pročitajte još: EU reaguje na „užasna svedočenja“ iz Hrvatske

Povod za pitanja novinara bio je tekst objavljen u uglednom nemačkom magazinu „Špigel“. U njemu se detaljno prikazuje slučaj jednog pakistanskog migranta koji je, navodno, više puta pokušao da pređe hrvatsko-bosansku granicu s namerom da se nekako dokopa Zapadne Evrope. Svaki put su on i drugi migranti koji su bili u grupi zaustavljeni, tvrdi taj Pakistanac. Hrvatska policija bi ih potom zlostavljala, opljačkala i na kraju, polugole i bose, proterala nazad u BiH.

„To je jasno kršenje međunarodnog prava i važećih propisa Evropske unije“, kaže za DW Julija Kranjec iz zagrebačkog Centra za mirovne studije. „Sve izbeglice koje stupe na teritoriju neke od zemalja-članica EU i u njoj zatraže azil, imaju pravo na pojedinačnu proveru, dakle na individualan proces po standardima pravne države. To važi i za one koji su ilegalno ušli u EU.“
Deportacija se također može izvršiti samo u okviru uredne procedure, naglašava Kranjec. „To nikako ne sme da se obavlja nezvaničnim putem.“

Brojni izveštaji

Izveštaji o ponašanju hrvatske policije na granici s BiH, poput ovog iz „Špigela“ nisu novost. Najkasnije od sredine 2018. postoji čitav niz zabeleženih izjava migranata, fotografija koje pokazuju povrede koje su im nanete, izjava lekara koji su ih previjali i lečili. Brojne nevladine organizacije, kako lokalne, tako i međunarodne, poput Amnesti internešenala ili Lekara bez granica, potvrđuju te navode, isto kao i UNHCR.

Postoje uverljivi video-snimci „pušbekova“, javna pravobraniteljka Lora Vidović je o tome pisala u svom izveštaju još prošle godine, a o postupanju hrvatske policije na granici raspravljalo se i u Evropskom parlamentu. Ali nije se promenilo ništa.

-pročitajte još: Politika azila EU već pet godina sporna

Nova Balkanska ruta

Od kada je stara Balkanska ruta, preko koje je 2015. oko milion izbeglica stiglo u EU, zatvorena žičanim ogradama na mađarsko-srpskoj i mađarsko-hrvatskoj granici, hiljade migranata pokušava da preko „Nove Balkanske rute“ iz Bosne i Hercegovine pređe u Hrvatsku na svom putu ka bogatijim zemljama Zapada. S obzirom na to da je granica blokirana, velik broj njih kampuje na bosanskoj strani čekajući povoljnu priliku za prelazak.

Trenutno se na bosanskoj strani, prvenstveno u delu oko Bihaća i Velike Kladuše, nalazi 8.000 do 9.000 migranata, najvećim delom iz Avganistana, Pakistana i Sirije, ali i iz mnogih drugih zemalja. Raspoloženje lokalnog stanovništva, koje je u početku bilo veoma pozitivno, u međuvremenu se promenilo. Sve su češći izveštaji o krađama i provalama koje su navodno počinili migranti, a beleže se i sukobi između pojedinih migrantskih grupa. Domaće stanovništvo sve češće govori o „nepodnošljivim uslovima“ i protestuje protiv legalnih i ilegalnih izbegličkih kampova.

Sve za „Šengen“

„Za hrvatsku vladu je pristupanje Šengenskom prostoru spoljnopolitički prioritet“, kaže Julija Kranjec. Zbog toga vlada u Zagrebu želi da pokaže da je voljna i u stanju da efikasno štiti spoljne granice EU, pre svega kada je reč o dolasku migranata.

Pritom se na ljudska prava i prava izbeglica ne obraća velika pažnja. To pokazuje i neoprezna izjava koju je pošle godine tadašnja hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović dala švajcarskoj televiziji SRF: „Naravno da je potrebno malo nasilja kada sprovodite ’pušbek’, ali morate da vidite i kakav je to teren.“

Saučesništvo Evropske unije

„Hrvatska se povinuje pritisku drugih država EU“, kaže poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu Erik Markvard za DW. „Postoji velika podrška među državama EU za takvo ponašanje Hrvatske. Izgleda da je izvršen politički pritisak od strane Evropske komisije ili od strane pojedinih članica EU da u tim situacijama nije nužno pridržavati se ljudskih prava“, smatra taj poslanik. To se, kaže, vidi i po tome što su „pregovori o pristupanju Hrvatske šengenskom prostoru ozbiljno započeli tek kada je ta zemlja počela sistematski da vraća izbeglice sa granice, da primenjuje nasilje i sprovoditi pušbekove.“ Apsurdno je, naglašava, i apsolutno neprihvatljivo da se ostvaruje napredak tek kada neko počne da krši važeće evropske i međunarodne zakone.

Ali protiv tog saučesništva u međuvremenu se javlja i otpor. Tako je u Evropskom parlamentu vođeno već nekoliko rasprava koje su se bavile pitanjem prakse na spoljnim granicama EU. „U Parlamentu postoji saglasnost većine frakcija da je kršenje ljudskih prava nedopustivo“, kaže Markvart.

Najavljena istraga 

Uz to je i Evropska pravobraniteljka za ljudska prava Emili O’Rajli najavila istragu protiv Evropske komisije. Ona se optužuje da je propustila da štiti ljudska prava migranata na hrvatskoj granici. Pritom se radi o tome da se raspolagalo sredstvima koja su Hrvatskoj stavljena na raspolaganje kako bi se istražilo i kontrolisalo ponašanje policije u pograničnom području. Prigovor glasi da je hrvatska vlada povukla samo manji deo sredstava koja su joj bila odobrena, te da je i taj novac potrošila u druge svrhe. Navodno je Komisija za to znala, ali je tu informaciju krila pred poslanicima Evropskog parlamenta kako bi štitila Hrvatsku.

Ipak, više je nego upitno da li će pritisak na Hrvatsku uroditi plodom kako bi ona promenila svoje ponašanje na granici. U međuvremenu je pitanje kontrole granice još više dobilo na važnosti. Nedavno su nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron, u kontekstu borbe protiv terorizma, zatražili da se poboljša zaštita spoljnih granica EU. Hrvatska je, to pokazuje dosadašnje iskustvo, za taj zadatak spremna.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android