Hrvatska: negativne posledice turističkog buma

Hrvatska je tražena turistička destinacija. Ove sezone verovatno će biti premašena rekordna 2019. godina pre korone, ocenilo je hrvatsko Ministarstvo turizma u izjavi za DW. Glavni razlog za porast broja turista je to što je Hrvatska početkom godine pristupila šengenskom prostoru, što znači da za većinu gostiju više nema graničnih kontrola. Osim toga, dosadašnju hrvatsku valutu kunu zamenio je evro. I to je turistima olakšalo boravak u Hrvatskoj.

-pročitajte još: Hrvatska: velika zarada u turizmu ruši tržište rada

„U poređenju s proteklim godinama i vremenom pre pandemije, u prvoj polovini ove godine zabeležen je rast turističkog prometa“, kaže jedan predstavnik Ministarstva. Do toga, između ostalog, dolazi i zbog sve češćih putovanja u gradove i turista koji dolaze samo za vikend, a koji sada lakše mogu da doputuju iz drugih zemalja Šengena. Na turizam je u Hrvatskoj i do sada otpadalo do 20 odsto BDP-a, tako da je to za tu zemlju presudna grana privrede, posebno u regionima uz more.

Evro olakšao putovanja

Ulazak u evrozonu povećao je transparentnost tržišta, tj. turistima je sada lakše da uporede cene i kvalitet usluge, kaže portparol Ministarstva. Osim toga, nema više ni nesigurnosti u vezi s oscilacijama kursa kune prema stranim valutama. To turistima olakšava planiranje putovanja i budžeta za to putovanje.

„Ulazak u Šengen i evrozonu hrvatskom turizmu donosi znatne prednosti, naročito ako se ima na umu da oko 80 odsto noćenja otpada na turiste iz Šengena, a gotovo 60 odsto na turiste iz evrozone“, kažu u Ministarstvu.

Ipak, u Zagrebu priznaju da nova situacija donosi i nove probleme. Tako su se u poslednje vreme sve češće čuju pritužbe na visoke cene. „Svesni smo toga“, kažu u Ministarstvu. Ali, kako naglašavaju, za to je manje kriv prelazak na drugu valutu, a više inflacija u čitavom svetu. Analize su pokazale da su cene porasle i na drugim destinacijama na Sredozemlju, onima koje su mnogo duže u evrozoni.

„Nažalost, bilo je i slučajeva da je uvođenje evra iskorišćeno da se povećaju cene.“ Takve „neprihvatljive odluke“ prate nadležne institucije, kažu u Ministarstvu. A ujedno i dodaju da je u Hrvatskoj i dalje najniža cena benzina u Evropskoj uniji.

Kritike aktivista za zaštitu okoline

Jasno je, međutim, da rast popularnosti zemlje s 1.880 kilometara obale, više od 600 ostrva i turističkim magnetima kao što je Dubrovnik, ima i drugu stranu medalje. Negativne posledice masovnog turizma nisu izostale – recimo u Istri, koja privlači najviše turista. Kritike dolaze iz organizacija za zaštitu životne sredine kao što je „Zelena Istra“.

Problemi su, kako ukazuju, „nedovoljna infrastruktura za zbrinjavanje otpada, kao i ilegalna gradnja ili izgradnja čitavih apartmanskih naselja koja preko leta primaju turiste, a onda su mesecima prazna. Tu je i privatizacija plaža kada lokalno stanovništvo gubi slobodan pristup moru“, kaže Dunja Mickov iz „Zelene Istre“. Ni veštačko „ulepšavanje“ plaža nije prihvatljivo, naglašava Mickov. Često se događa da se stenovita obala zasipa peskom kako bi se olakšalo korišćenje za turizam.

Gubitak biološke raznolikosti, zagađenje vazduha, mora i podzemnih voda samo su neke od posledica masovnog turizma po životnu sredinu. „Ali, ko to kontroliše? Ko se brine o tome? Sve se događa previše brzo. Reakcija nadležnih ustanova izostaje i nema kazni za one koji se ne pridržavaju zakona“, kaže Dunja Mickov.

Certifikat za održive smeštaje

I u organizaciji za zaštitu životne sredine „Sunde“ razmišljaju o tome kako da se turistička industrija u budućnosti razvija održivo. „Hrvatska je poslednjih godina doživela snažan rast turizma“, kaže jedan predstavnik te organizacije. A izazov je uskladiti masovni dolazak turista s očuvanjem prirodnih resursa i kulturne baštine. Organizacija „Sunde“ nedavno je pokrenula projekt certifikacije pod imenom „Dalmatia Green“, kojim se odlikuju posebno održivi smeštaji u tom regionu. Vlada u Zagrebu podržava taj projekat.

Izgleda da su i u glavnom gradu Hrvatske prepoznali da mora snažnije da se interveniše. Vlada planira opsežan zakon o turizmu koji bi trebalo da upravlja razvojem na osnovu objektivnih podataka. Jedna od mnogih mera je i turistički porez. Prihodi od njega trebalo bi da budu uloženi u zaštitu životne sredine. Ali, porez će biti uveden samo na onim područjima koja pate zbog negativnih posledica masovnog turizma, a s njegovim uvođenjem se ne računa pre 2025. „Masovni turizam definitivno nije ono što mi želimo“, kažu u Zagrebu. Iako se, naravno raduju što je broj turista porastao.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.