Hrvatski birači ipak žele promene

Najpre jedna dobra vest: uprkos snažnom utisku o oživljavanju ustašluka u Hrvatskoj proteklih meseci, krajnje desne stranke su na ovim izborima postigle rezultate koji uglavnom mogu da se mere u kategorijama statističke greške. Za to se može zahvaliti i odluci HDZ-a pod vođstvom Andreja Plenkovića koji se odlučio na samostalan izlazak na izbore, bez desničarskih privezaka, i time onemogućio ulazak ekstremnoj desnici u Sabor „na mala vrata“.

I mada se na prvi pogled čini da izborni rezultati liče na one od prošle jeseni, birači su ipak pokazali da žele promene. Zasićeni huškačkom retorikom i vraćanjem u bližu i dalju prošlost, prednost su dali pomirljivom i umerenom Plenkoviću, a svoje nezadovoljstvo politikom etabliranih stranaka iskazali davanjem neočekivano velikog poverenja Živom zidu – koji su mnogi doživeli kao jedinu stvarnu alternativu već viđenom.

Milanovićeva pogrešna procena

Predizborna kampanja uglavnom se svodila na sučeljavanje dva političara koji su, činilo, se, trebalo da zamene stranke kojima su na čelu.

Jer dok se Plenković oslobodio desničarskog tega, predsednik SDP-a i vođa Narodne koalicije Zoran Milanović očigledno je procenio da se izbori odlučuju na desnici, pa je svojom uobičajenom nekonvencionalnom retorikom krenuo u lov na njene glasove. Ali očigledno je pogrešio u proceni. U stvari, to je verovatno čak i odbilo deo dosadašnjih SDP-ovih birača.

Milanović je vrlo lakomisleno prokockao veliku prednost koju su mu poklonili Karamarko i njegova ekipa na čelu HDZ-a. On nije shvatio da promena političkog protivnika traži i promenu predizborne taktike. Sve to je sada očigledno i sam shvati, makar bilo prekasno, i iz toga povukao i posledice.

Za razliku od njega, Plenković je sve stavio na kartu umerenosti i pokušao da usmeri predizbornu kampanju na reforme, a ne na ideološke rovovske ratove. Njegove nastupe mnogi su kritikovali kao bezbojne i dosadne, ali očigledno je građanima proteklih meseci bilo dosta bukača i velikih reči.

Premalo o politici prema susedima

Na žalost, u ovoj predizbornoj kampanji se suviše malo govorilo o neophodnim ekonomskim i socijalnim reformama, kao i o odnosima sa susednim zemljama, koji su za Hrvatsku – koliko god ona smatrala da se iz regiona izdvojila već samim statusom članice EU – od vitalnog interesa. Jer bez obzira u koju asocijaciju ušla, Hrvatska geografski ostaje tu gde jeste, okružena istim državama.

Ta tema bila je načeta samo nakon objavljivanja nes(p)retnih Milanovićevih izjava datih na nezvaničnom sastanku s hrvatskim braniteljima. Tako se na snimcima koji su procurili u javnost može čuti kako šef socijaldemokrata i potencijalni premijer Srbiju naziva šakom jada, a za BiH kaže da nije prava država već, citiramo – big shit.

Ali osim tog ispada, vrlo se malo konkretno i trezveno govorilo o politici prema susedima. Pogotovo ne o nagomilanim problemima na relaciji Zagreb-Beograd, na kojoj je proteklih nedelja zabeleženo zatezanje do pucanja.

Iz Plenkovićevih izjava može se samo iščitati da je spreman na evropski uljuđenu komunikaciju sa svima, ali i da se odlučno zalaže za konačno rešavanje neugodnih pitanja u odnosima Hrvatske i Srbije, poput pitanja nestalih osoba, ratne odštete i širenja prava hrvatske manjine u Srbiji. Kao najveći problem on pak vidi procesuiranje ratnih zločina i nedostatak suočavanja društva Srbije s prošlošću.

Da li će Plenković i uspeti da to sprovede u delo ako dođe na vlast, zavisi ne samo od podrške njegove buduće koalicije, već i od spremnosti i susretljivosti druge strane.

Novi pregovori – ili novi izbori

A sada, nakon što se pobroje izborne pobede i porazi, i podnese odgovornost za posledice, slede novi koalicioni pregovori. HDZ je izborni pobednik, ali Vladu ne može da sastavi bez treće opcije. Most je, međutim, postavio jasne uslove od kojih ovoga puta neće tako lako da odstupi, jer je na kocki njihova verodostojnost. Teoretski bi i SDP mogao da krene u formiranje većine, ali mala je verovatnoća za postizanje tako širokog konsenzusa. Na kraju bi, kao nužno zlo, u obzir mogla da dođe i velika koalicija (HDZ i SDP, prim.ur), ali nju nijedan od potencijalnih partnera stvarno ne želi.

Dakle, pred nama su novi mukotrpni pregovori o formiranju Vlade. Ili novi izbori.