I Betoven u - koalicionom sporazumu

Zaista se može reći kako su političari pravovremeno počeli da se pripremaju za tu godišnjicu. Jer, Ludvig van Betoven je rođen 17. decembra 1770. pa tako ova okrugla godišnjica ne pada u mandat ove, nego tek sledeće nemačke vlade. Ali je isto tako ispravno da se rođendan ovog, mnogi će reći ipak najvećeg kompozitora svih vremena, ne može pripremiti u poslednjem trenutku.

Demohrišćani i socijaldemokrate su složni: do tada i Betoven treba da se uvrsti u popis nematerijalne svetske baštine, kao "živo kulturno opšte dobro". U koalicionom sporazumu doslovno stoji: "250. rođendan Ludviga van Betovena godine 2020. nudi izuzetnu priliku za Nemačku, kao naciju kulture i u inostranstvu. Zato je priprema te važne godišnjice nacionalni zadatak".

Naravno da je taj dogovor posebno obradovao bivši glavni grad Nemačke i rodno mesto Betovena, Bon. Doduše, istini za volju, treba spomenuti kako sam kompozitor nije imao veliko mišljenje o svom rodnom gradu i kako je iz njega otišao praktično čim mu se ukazala prilika: kad je seo u kočiju koja je iz Bona trebalo da ga preseli u Beč, još nije bio napunio ni 22 godine.

U Beču je samo godinu dana pre dolaska mladog Betovena, 1791. preminuo kompozitor kojeg pak druga struja ljubitelja klasične muzike smatra "najvećim" - Volfgang Amadeus Mocart.

Geniji su stanovnici čitave planete

Ko je bio "veći" - Betoven ili "kompozitor s previše nota"? O tome verovatno nikad neće biti postignuta saglasnost. Svaka čast "Figaru", ali ljubiteljima nekadašnjeg stanovnika Bona čak nije ni argument kako je finalni stav njegove Devete simfonije - Oda radosti - i himna Evropske unije. Oni ukazuju već na prva dela Betovena u Beču koja svedoče o genijalnosti tog kompozitora jer doista zvuče kao da su nastala barem stotinu godina kasnije. A Betovenova kasnija dela (poput gudačkog kvarteta br. 12 i drugih) lako bi se mogla izvesti i na nekom savremenom džez-festivalu.

Ludvig van Betoven je i preminuo u svom novom gradu i novoj domovini, 1827. Ipak, njegov rodni Bon pažljivo neguje uspomenu na kompozitora: njegova rodna kuća je muzej, a makar su mnogi od (ne baš brojnih) predmeta iz svakodnevnog života Betovena zapravo dovezeni iz Beča, tamo je i dokumentacioni centar, a svake godine se održava i Betovenov festival.

Sitne prepirke u Bonu

Betovenov festival se uglavnom održava u koncertnoj dvorani grada - naravno, nazvanoj po Ludvigu van Betovenu. Ali ta zgrada je čedo posleratne arhitekture i zapravo se može reći kako je videla i bolje dane.

U svakom slučaju, nada se Štefan Ajzel, predsednik bonskog udruženja Građani za Betovena, to onda mora da znači kako će do 2020. biti izgrađena i nova dvorana, primerenija toj godišnjici "od nacionalnog značaja".

Vlada u Berlinu je već objavila kao će uložiti 39 miliona evra u novu koncertnu i festivalsku dvoranu - ali zapravo u samom Bonu se još uvek vode rasprave oko planova. Zato, barem što se tiče Bona, nikako nije prerano za pripreme kako bi se dostojno obeležila godišnjica jednog od najvećih kompozitora naše civilizacije.

Autor: Anđelko Šubić

Odg. urednica: Ivana Ivanović