Zašto Nemci, i zašto diplomate – dakle civili, a ne vojnici? Na to pitanje su posle napada na Generalni konzulat Nemačke u Mazar-i-Šarifu odgovorili sami Talibani: razlog je bio napad američke avijacije na jedno mesto u blizini Kunduza početkom novembra – u kojem je ubijeno više od 30 civila. Iako su američki avioni bacili bombe, svoj cilj su našli zahvaljujući „informacijama nemačkih vojnika“, kako je to rekao jedan portparol islamista.
To, naravno, može biti i čista propaganda. Ali, ako je tačno to što tvrde Talibani, ona bi u Nemačkoj mogle da nastane diskusija. Nemački vojnici su već jednom slali informacije američkim jedinicama - takođe sa fatalnim posledicama. U septembru 2009, pukovnik Bundesvera Georg Klajn usmerio je američke bombardere na jedan kamion-cisternu koji su oteli Talibani. Oko kamiona su se bili sakupili stanovnici obližnjeg sela. Kamion je raketiran a poginulo je oko sto civila. Među njima je bilo i dece.
Napad od pre nekoliko dana na jedno drugo selo u blizini Kunduza, dosta je drukčijeg karaktera. Talibani su se očigledno ušančili u kućama, a moguće je da su iskoristili i njihove stanare kao živit štit. No, i tu je poginulo 30 ljudi – i ponovo su među njima bili žene i deca, pa i bebe.
Diplomate kao saborci
Ostaje da se vidi da li će te važne ali tanane razlike imati značaja u javnom diskursu. Žrtve osvetničke akcije su prvi put civili, a ne vojnici. Talibani su za svoju osvetu odabrali baš nemačko diplomatsko predstavništvo. Moramo da konstatujemo da često naglašavane razlikeizimeđu vojnika i civila kao meta napada – više nema. Diplomate, kao predstavnici jedne države NATO, važe kao saborci neprijatelja. Samo zbog hrabre reakcije čuvara i vojnika, i uz mnogo sreće, nije se desilo ništa nijednom diplomati.
I to otvara nova pitaja: Berlin će morati da dobro razmisli o tome kako će nastaviti svoje angažovanje. Ko može da tvrdi da sledeći put neće biti napadnute nemačke organizacije za razvojnu pomoć?
Mora biti postavljeno još jedno, poslednje, pitanje: Mazar je do sada važio za jedno od najsigurnijih područja u Avganistanu i kao mesto u koje su mogle da budu vražane avganistanske izbeglice koje nisu dobijale dozvolu boravka u Nemačkoj. Nemačka je mnogo učinila da taj grad poovo postane mesto vredno življenja. Sagrađene su bolnice i škole, saradnja sa lokalnim guvernerom je odlična, a u jadnom poljskom logoru na aerodromu su još uvek stacionirani nemački vojnici.
Žrtve jučerašnjeg (10.11.) napada bili su Avganistanci. Oko sto ljudi je povređeno krhotinama. Imali su nesreću da su se našli u jednoj živoj ulici u centru grada. Ako je već i zadržavanje u senci jednog nemačkog predstavništva opasno po život, šta je onda uopšte sigurno?