I ne uvedi nas u iskušenje

Uđi slobodno! I Donald Tramp je dobrodošao u Vatikan. Između Zida plača u Jerusalimu i Samita NATO u Briselu, američki predsednik će ove srede svratiti i u Rim, u posetu papi Franji. Sa sobom u Vatikan vodi i dve žene: ćerku Ivanku i suprugu Melaniju.

Tramp je, na svoj osobeni način, pokušao da se približi papi još 2013. „Novi papa je jedan skroman čovek, sličan meni. To objašnjava zašto mi je toliko drag“, napisao je Tramp na Tviteru 25. decembra 2013. godine.

Ali taj božićni pokušaj približavanja bio je u potpunosti neuspešan. Kada je reč o skromnosti, tu dvojicu ljudi dele svetovi. Dok papa poštuje svetog Franju Asiškog, osnivača istoimenog srednjevekovnog prosjačkog reda, Tramp u udarne vesti dospeva svojim luksuzom i opuštenim životnim stilom.

„Hrišćani ne grade zidove“

Nepremostive krajnosti dele njih dvojicu i kada je reč o izbeglicama: papa Franja je, nakon povratka s grčkog ostrva Lezbosa, u aprilu 2016. godine dodelio azil u Vatikanu za 12 muslimanskih izbeglica, a Tramp je, neposredno nakon preuzimanja dužnosti, doneo odluku o zabrani ulaska u SAD državljanima sedam muslimanskih zemalja.

Najžešću verbalnu razmenu imali su u februaru prošle godine. Papu Franju je, tokom njegovog povratka iz Meksika jedan novinar upitao da li bi katolici u SAD trebalo da glasaju za Trampa. Odgovor je bio jasan: „Osoba koja razmišlja o tome da gradi zidove umesto mostova, bez obzira gde oni bili, nije hrišćanin.“

Na tu papinu kritiku čak je i politički debelokožac Tramp reagirao razdraženo: „Kada bi ’Islamska država’ napala Vatikan, papa Franja bi bio prvi koji bi molio za to da Tramp bude predsednik Sjedinjenih Američkih Država“, glasio je Trampov odgovor na Tviteru. A onda i dodatak: Usput, Trampu je „sasvim svejedno“ šta papa kaže.

Vojska i misija

Iako suprotnosti između kalvinistički obeleženog protestanta iz Njujorka i latinoameričkog siromašnog sveštenika iz Buenos Ajresa teško da bi mogle da budu veće, ako se podrobnije posmatra mogu se uočiti i neke iznenađujuće sličnosti između vrhovnog poglavara Rimokatoličke crkve i vrhovnog komandanta najmoćnije svetske vojne sile.

Njih dvojica probili su se u svojim institucijama kao autsajderi u odnosu na hijerarhiju. I obojica se bore sa kritikama u sopstvenim redovima. Trampova naklonost ka spontanom deljenju otkaza nije strana ni šefu Vatikana.

Tako je papa Franja u januaru 2015. godine otpustio komandanta Švajcarske garde, Danijela Rudolfa Anrigu, jer mu je ovaj navodno bio previše vojno orijentisan. I homoseksualni poljski sveštenik Krištof Haramsa, član teološke Kongregracije za nauk vere u Vatikanu, morao je da ode nakon što je javno objavio svoje seksualno opredeljenje u oktobru 2015. godine.

Otvorena vrata u Vatikanu

S obzirom na brojne suprotnosti i sagledive zajedničke karakteristike, susret dvojice starijih ljudi iza zidina Vatikana, verovatno će proteći u znaku „razmene mišljenja“. Više od toga ne.

„Uvek postoje vrata koja nisu sasvim zatvorena“, citirao je Radio Vatikan papu uoči Trampove posete. Moramo stalno da pričamo o tome šta nam je zajedničko i da „idemo korak po korak“, rekao je papa. Takođe, rekao je i da on nikada ne donosi sud o nekoj osobi, a da je prethodno nije saslušao.

Oduševljenje zvuči drugačije. Franja, čini se, „podnosi“ audijenciju. Uostalom, nije on pozvao američkog predsednika na audijenciju, već je Tramp molio Vatikan za prijem kod pape.

Možda Tramp od pape jednostavno želi samo upotrebljiv snimak za medije? U svakom slučaju i neovisno od diplomatske rutine teško da ova poseta za Vatikan nosi političko-strateške bodove.

Trampovu misiju teško je okvalifikovati. On ne dolazi kao izgubljeni sin koji se pokajnički oprašta od svog dosadašnjeg načina života. Sa svojih petoro djece iz tri braka, on takođe nije ni konzervativni primer porodičnog katoličkog ideala niti predstava o moralu.

PR za Trampa?

Nakon dogovora o naoružanju sa Saudijskom Arabijom, Tramp takođe ne bi smeo ni da poentira kao mirotvorac. Ostaje slaba nada u nedefinisani religijski i politički dijalog na Bliskom istoku koji bi trebalo da podstakne Trampov jevrejski zet i savetnik Džared Kušner.

Pa ipak, Trampovi savetnici nadaju se da će predsednička poseta Vatikanu odaslati poruku „jedinstva, slobode, tolerancije i nade“, u kontekstu odnosa najvećih svetskih vera. Tako barem misli rimski dopisnik nemačkog nedeljnika „Cajt Julijus Miler-Majningen. On smatra da je to, naročito kada se uzme u obzir dosadašnja Trampova politika prema islamu, čist Pi-Ar