Nema vojnog rešenja za Siriju, već godinama upozoravaju zapadni političari. Ruski predsednik Vladimir Putin, njegov sirijski štićenik Bašar al Asad i njihovi iranski i libanski saveznici na to gledaju drugačije: nakon što je istočni deo Alepa sistematski izgladnjivan i bez prestanka bombardovan, snage režima i njihovi šiitski saveznici sada osvajaju i poslednje uporište pobunjenika u toj bivšoj privrednoj metropoli. Prema sudbini ljudi su ravnodušni, interesuje ih jedino vojna pobeda i da ponize neprijatelja.
A šta za to vreme rade SAD i Evropska unija? Praktično ništa. Zapad opominje i osuđuje, saziva konferencije i donosi rezolucije – ali u suštini sve samo posmatra. Predstojeći pad Alepa predstavlja samo još jedan politički i moralni bankrot zapadne politike u Siriji. Zato su gotovo smešne procene da Putin i Asad koriste vakuum koji nastao zbog predsedničkih izbora u SAD. Njima to uopšte i nije potrebno. Nije Barak Obama postao „hroma patka“ u Siriji tek nakon izbornog uspeha Donalda Trampa. On je to oduvek bio.
Vakuum u SAD ne igra nikakvu ulogu
Obama nije želeo da u Siriji ponovo fatalne greške koje je njegov prethodnik Džordž Buš napravio u Iraku. Zbog takvog, navodno pacifističkog pristupa, Obama, ali i ceo Zapad, snose deo krivice za tragediju u Siriji. To je ono što je ohrabrilo, pre svega Rusiju i Iran, ali i spoljno-politički sve nepouzdanije američke saveznike kao što su Saudijska Arabija i Turska, da Siriju, zbog svojih sopstvenih interesa, pretvore u versku i etničku klanicu.
Uprkos nedavnim dešavanjima, izlaz iz sirijske spirale mržnje i nasilja isto je tako daleko, kao i nekakvo političko ili vojno „rešenje“. Kada Asad bude u potpunosti povratio kontrolu nad Alepom, to će zaista biti snažna i simbolična demonstracija moći režima, koja će pokazati da on čvrsto stoji pod zaštitom Rusije i da se ne može oboriti. Ali umereni, kao i radikalni pobunjenici, nastaviće da se bore u ruralnim oblastima i da i dalje pronalaze saveznike među sunitima koje će da naoružavaju. Takođe, i dalje bi trebalo računati sa teroristima tzv. „Islamske države“ – i to ne samo zato što im se Moskva i Damask, iako su to proklamovali, do sada nisu ozbiljno suprotstavljali.
Ratni zločinac ostaje na vlasti
Tragedija u Alepu samo je potvrda onoga što je već odavno poznato: Bašar al Asad, možda najveći ratni zločinac današnjice, ostaće na vlasti sve dotle dok ga Rusija i Iran ne budu pustile niz vodu. I sve dotle dok SAD to budu samo mirno posmatrale. Ali Asad ne može da umiri Siriju – čak i ako Donald Tramp, kako strahuje sirijska opozicija, postigne nekakav dogovor sa Putinom. Ubijanje se nastavlja.