Idlib: strah od humanitarne katastrofe
12. septembar 2018.
Ženeva – to je još jedna šansa. Ovaj švajcarski grad je ponovo stecište međunarodne diplomatije koja pokušava da spreči krvoproliće u Siriji. Ovaj put – u Idlibu. Prošlog petka, pregovarači okupljeni u Teheranu nisu uspeli da se saglase oko političkog rešenja krize oko pomenute provincije na zapadu Sirije.
Rusija i Iran pokazali su odlučnost da strgnu grad iz ruku džihadista. Sada bi za rešenje trebalo da se pobrine sastanak pod vođstvom specijalnog opunomoćenika UN za Siriju Stafana Demisture. A to znači da će biti vršen pritisak na Asada i njegove saveznike da reše krizu na miran način.
Poslednji bastion džihadista
Ukoliko to ne uspe, mora se računati s najgorim, kaže koordinator UN za hitnu pomoć Mark Lokok: „To bi moglo da se pretvori u najveći gubitak ljudskih života u 21. veku“, opominje Lokok.
Humanitarne organizacije već mesecima su aktivne u Idlibu, regionu u kojem se nalazi oko tri miliona ljudi, a polovina od tog broja su interno raseljeni ljudi. Prema rečima Anike Hajnlajn iz organizacije Ker (CARE), veoma je malo mesta u koja može da se pobegne od aktuelnih borbenih dejstava.
Stafan Demistura procenjuje da se u tom regionu nalazi oko 10.000 pripadnika Fronta al Nusre, a njima je pridruženo još mnogo džihadističkih boraca. Prema medijskim izveštajima oni drže pod kontrolom 60 odsto čitavog regiona.
Brzo dopremiti pomoć
Mnogo toga ukazuje i da te grupe koriste civile kao taoce. „Vašington post“ prenosi da su paravojne formacije džihadista u raznim mestima postavili vešala – za javne egzekucije „izdajnika“. Džihadisti održavaju i više zatvora u kojima se zatočenici muče.
Prema izveštaju internet-magazina Al-Monitor, džihadističke grupe se ne brinu mnogo za živote civila – naprotiv: džihadisti se nadaju da će u napadima vladinih snaga i ruske vojske stradati što više civila kako bi došlo do međunarodnog pritiska na Damask i Moskvu.
Međunarodne humanitarne organizacije i dalje su u kontaktu sa civilima koji se nalaze pod opsadom. Anika Hajnlajn kaže da su ljudima potrebni hrana, lekovi i šatori: „Trenutno najveći deo pomoći dolazi iz Turske – mi pokušavamo da je što brže dopremimo do cilja“.
Definitivno – kraj?
Sirijska vlada je pregovaračima dala rok do 10. septembra da postignu neko političko rešenje – u protivnom, počeće ofanzivu. Komentator lista Al Hajat prenosi da je borba za Idlib poslednja velika bitka u sirijskom građanskom ratu, te da će se u delovima Idliba situacija smiriti. Džihadističke grupe bi bile toliko oslabljene da od njih neće dolaziti nikakva opasnost.
Ali, mora se računati i sa osvetničkim akcijama Asadovog režima. No one verovatno neće zanimati međunarodne aktere koji će biti zadovoljni što su konačno ostavili za sobom sirijsku močvaru.