Imami u Bundesveru?
13. februar 2019.
Oko 1.500 muslimana služi u nemačkoj vojsci. Jedna od njih je Nariman Rajnke. Rođena je 1979. godine u Nemačkoj kao kći roditelja iz Maroka. U Bundesveru je od 2005. i dva puta je služila u Avganistanu.
Biti muslimanka u nemačkim oružanim snagama nije uvek lako, kaže ona za DW: „Stalno mi je umu da mogu da poginem u mirovnim misijama Bundesvera. Zato sam, kao muslimanka, preduzela sve da budem sahranjena u skladu sa mojom verom, a ne da me stave u kovčeg u uniformi, kao moje kolege hrišćane. Pobrinula sam se, dakle, da moje telo bude oprano i umotano u platno. Zapakovano platno uvek nosim sa sobom u džepu.“
Za njene drugove vojnike – katolike i protestante – Bundesver je obezbedio sveštenike. Vojnici muslimani to još uvek nemaju. Često je, kaže poručnica Nariman Rajnke, stavljala to pitanje na dnevni red. Činjenica da niko nije odgovorio na njene zahteve je, kako kaže, za nju i njene muslimanske kolege – frustrirajuća.
Nemački ustav ne samo da garantuje zaštitu verskih sloboda, već propisuje jednakost svih vera pred zakonom i garantuje svim građanima da mogu da praktikuju svoju veru. Nakon hrišćana, muslimani su najveća verska grupacija u Bundesveru. Zato sada i vojnici-muslimani traže da u vojsci imaju svoje imame.
Nariman Rajnke je i zamenica predsednika udruženja „Deutscher.Soldat“. Ono je otvoreno za sve vojnike Bundesvera, sa ili bez migrantske pozadine i zalaže se za uspešnu integraciju. Sa te funkcije, Rajnkeova je o problemu muslimana-vojnika razgovarala lično i sa nemačkom ministarkom odbrane Ursulom fon der Lajen. I pored toga, u proteklih sedam godina nije bilo nikakvog napretka.
Ministarstvo: pregovori su u toku
Na upit DW, iz Ministarstva odbrane je saopšteno da oni još uvek pregovoraju s Nemačkom islamskom konferencijom (DIK) – upravo o potrebi za imamima kao dušebrižnicima u oružanim snagama i o uslovima za njihovo zapošljavanje. Predstavnici DIK kažu, međutim, da vlada vodi razgovore „pod ručnom kočnicom“.
Burhan Kesiči je predsednik Islamskog veća, jedne od najvećih nemačkih organizacija muslimana, koja učestvuje u radu Nemačke islamske konferencije. Prema njegovim rečima, vlada se pre nekog vremena obratila Konferenciji i zatražila da ona imenuje članove savetodavne grupe koja bi se bavila tom temom. Ali vlada se, nakon toga, više nije javljala. „Čini se kao da ne postoji želja da se po tom pitanju ostvari napredak, takvo je barem moje zapažanje“, zaključuje Burhan Kesiči.
Vlada u Berlinu stalno naglašava da podržava kulturnu raznolikost vojnika Bundesvera i da promoviše stupanje ljudi migrantskog porekla u nemačku vojsku. Međutim, činjenica je da ona i dalje ne ostvaruje nikakav napredak u zapošljavanju imama i zbog toga je izložena kritikama opozicije.
„Vreme je da prihvatimo i pohvalimo versku raznolikost“, kaže Tobijas Lindner, predstavnik Zelenih u Bundestagu zadužen za bezbednosnu politiku. „Mora se obezbediti da vojnicima bude pružena verska podrška, bez obzira kojoj religiji pripadaju. Za nas je miterija šta to gospođa Fon der Lajen proverava evo već sedam godina“.
Nejasni detalji
Socijaldemokratska partija (SPD) otvoreno se zalaže za zapošljavanje imama. Njihov poslanik zadužen za pitanja odbrane Fric Felgentroj, kaže da još ima prostora za objašnjenje i odgovor na pitanje: ko će zaposliti imame i ko će finansirati njihove plate. „Ali, najvažnije pitanje glasi: gde će Bundesver da pronađe imame kojima će vojnici da veruju i koje će da prihvate?“
Felgentroj je takođe podsetio da su postojali državni ugovori sa katoličkom i protestantskom crkvom na osnovu kojih su vojnicima hrišćanima na raspolaganje stavljani lokalni pastori. „Muslimani u Nemačkoj su, međutim, organizovani potpuno drugačije od crkava. Razloge za to trebalo bi tražiti u veri i tradiciji. Muslimani, za razliku od hrišćana, ne mogu da ponude jednu organizaciju koja ih predstavlja, tako da mi moramo da vodimo razgovore sa čitavim nizom udruženja“, objašnjava Felgentroj.
Potražite imame u Nemačkoj
Većina muslimana u Nemačkoj pripada DITIB-u, jednoj od najvećih sunitskih islamskih organizacija u toj zemlji. Do pre nekoliko godina, DITIB je bila jedan od najvažnijih kontakt-adresa za nemačke vlasti kada se radi o muslimanima. Međutim, već neko vreme odnosi između Berlina i Ankare su pogoršani. Osim toga, postoje sve veće sumnje da se DITIB sve više meša u politiku, a da ga usmerava turska vlada. To je dovelo do toga da je vlada zamrzla saradnju. Kancelarka Angela Merkel, kao i ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer, zalagali su se da se edukacija imama vrši u Nemačkoj. Na taj način oni bi bili nezavisniji.
Nariman Rajnke veruje, međutim, da angažovanje, odnosno zapošljavanje imama u Bundesveru ne bi trebalo zaustavljati takvim diskusijama. Ona podseća da je poslednjih godina na nemačkim univerzitetima obučeno mnogo islamskih teologa. „Naravno, razumem da postoje pitanja bezbednosti i da se ne želi da određene političke struje uđu u Bundesver. Ali te sumnje nisu opravdanje za to što do danas nema nikakvog napretka.“
Sada već imamo imame koji su studirali teologiju na Univerzitetu u Osnabriku i koji nisu povezani sa drugim zemljama“, kaže Rajnkeova. „Oni bi bez sumnje mogli da prođu i našu obuku i da dobiju posao u Bundesveru.“