Incidenti na severu Kosova „igranje vatrom“

„Dvanaest godina posle rata, poslednjih nedelja smo zabeležili obazrive pokušaje približavanja Srbije i Kosova“, piše Berliner cajtung. „Tako je, na primer, unekoliko olakšan saobraćaj između dve zemlje. Ta nastojanja su sada doživela težak udarac. Razlog tome je dvanestočasovna akcija komandosa jedne kosovske specijalne jedinice na granici sa Srbijom. Teško naoružane policijske snage pokušale su da tokom noći naprečac zauzmu dva granična prelaza na severu Kosova – naseljenom Srbima – koja kontroliše EULEX. Predstavnik EU u Prištini, Fernando Đentilini, rekao je da pomenuta akcija nije dogovarana ni sa njim, ni sa Briselom. No, tek kada je šef KFOR-a general Erhard Biler, zapretio da je spreman da interveniše sa svojim jedinicama, kosovski specijalci su se povukli.

Kosovo je prošle nedelje uvelo i zabranu uvoza srpske robe – pre toga Beograd i Priština nisu uspeli da se slože oko uslova robnog prometa. Priština je optužila EULEX da ne poštuje pomenutu zabranu na graničnim prelazima na severu Kosova. Zbog toga je premijer Tači lično zapovedio akciju specijalaca. To izgleda da nije išlo bez spora, jer je Tači saopštio i da je smenio šefa kosovske policije. Srbija je na granicu sa Kosovom poslala dva predstavnika vlade kada je već došlo do sukoba srpskog stanovništva severnog Kosova sa specijalcima.

Kosovski biznismeni smatraju da zabrana uvoza srpske robe nema nikakvo dejstvo. ,Srpske firme mogu da bez ikakvih problema prebace svoju robu u Crnu Goru, odakle ona dospeva na Kosovo’ izjavio je Agim Šanini, predsednik jednog udruženja preduzetnika u Prištini. Stručnjaci zbog toga smatraju da akcija komandosa koju je naredio premijer ima druge razloge. Jer, u poslednje vreme su u srpskim medijima učestale priče o posebnom statusu severa Kosova, tako da je ovaj poduhvat trebalo da da signal da Priština kontrolu granica smatra svojim zadatkom kao akt suverenosti“, piše Berliner cajtung.

„Ovo je igranje vatrom“, smatra komentator lista Frankfurter Rundšau, Norbert Mapes-Nidik: „To što vlada u Prištini pretenduje na sever zemlje koji kontrolišu Srbi, nije ništa novo. Ali, zašto baš sada, usred faze smirivanja odnosa, šalje na granicu specijalce? U Beogradu smatraju da znaju odgovor: sada je povoljan trenutak za to, jer se Srbija posle izručenja poslednjeg haškog optuženika Gorana Hadžića nalazi pred vratima EU. Proevropskom predsedniku Borisu Tadiću potreban je pozitivan signal Evrope, ako želi da sa svojom strankom pobedi na izborima. Onaj ko od Srbije želi ustupke, mora sada da ih traži. Niko ne treba da veruje u spontanu akciju ili radikalizaciju kosovskih Albanaca. Vlada u Prištini ne preduzima ništa dok ne dobije saglasnost Vašingtona. Navodni rad Prištine na svoju ruku uklapa se u koncept Londona i Berlina. Tako je premijer Hašim Tači preuzeo ulogu pristalice tvrde linije protiv Beograda, kako bi iznudio rešenje teškog sukoba u EU. To zvuči lukavo. Ali, u blizini buradi sa barutom, igranje vatrom nije baš preporučljivo“.

O događajima na graničnim prelazima na severu Kosova piše i berlinski nadregionalni dnevnik Tagescajtung. U članku je opisana situacija do povlačenja kosovskih specijalaca, a u nastavku autor Erih Ratfelder ovako razmatra situaciju: „Time sukob ni u kom slučaju nije rešen. Vlade Kosova i Srbije su, baš kao i većinsko albansko stanovništvo i srpska manjina - na ivici nerava. Prošle srede se rasplamsao sukob oko carina. Kosovska vlada je ogorčena jer Srbija ne priznaje pečat Kosovske carine. Kosovo zbog toga ne može da izvozi robu u Srbiju, niti da tu zemlju koristi za tranzit. Vlada u Prištini je zato rešila da više ne dozvoli uvoz srpske robe na Kosovo. […] Međunarodnoj zajednici još nije uspelo da pomogne kosovskoj vladi u uspostavljanju suverenosti na državnim granicama. Iako su na tim graničnim prelazima međunarodni policajci, situacija se nije promenila: mnogo robe neocarinjeno dospeva na srpska područja. Nova država je tako izgubila značajne prihode. A sever Kosova, koji je pod kontrolom Srba, postao je poprište ilegalnih poslova svih vrsta. Pre svega šverc benzina i cigareta na albanska područja donosi veliku dobit.“

Austrijski dnevnik Di prese objavio je opširan intervju sa državnim sekretarom Ministarstva za Kosovo i Metohiju, Oliverom Ivanovićem. On tu objašnjava da strukture Srba na severu Kosova nisu „paralelne“, već „jedine: na severu Kosova nijedna institucija nema direktnu vezu sa Prištinom – osim policije. Ali, policiju smo prihvatili samo uz masovno učešće misije EULEX“. Kada je reč o statusu Kosova, Ivanović tvrdi da vlasti u Prištini „zatvaraju oči pred realnošću. 76 zemalja je priznalo Kosovo. Ali, Srbija i velike zemlje poput Rusije i Kine – nisu. Vlada u Prištini nije dobro pripremila javnost na pregovore. A to pokazuje njenu političku nezrelost“. Po Ivanovićevom mišljenju, isti je slučaj i sa srpskom javnošću i vladom, jer „mi moramo jasno staviti do znanja da probleme kakve imamo na planu telekomunikacija ili snabdevanja strujom ne možemo rešiti bez kontakta sa Prištinom… Mi nikada nećemo priznati nezavisnost Kosova, ali mi moramo razgovarati sa njima kako bismo rešili tehnička pitanja.“ Za Ivanovića, pitanje statusa Kosova je otvoreno, a njegov predlog bi bio rešenje po ugledu na kiparsko: da Srbija zajedno sa Kosovom uđe u EU, pa da „tada ljudi u Srbiji i Kosovu nađu rešenje.“

Pripremio Saša Bojić
Odg. urednik: Jakov Leon