Indija: raste pritisak na hrišćane

Gnev je očigledno bio veliki, gnev koji je hinduističke ekstremiste u saveznoj državi Čatisgar u centralnoj Indiji naterao da napadnu jednu katoličku zajednicu. Stotine ekstremista početkom prošle nedelje upalo je na područje na kojem se nalazi jedna crkva u okrugu Narajanpur. Bacali su kamenje na crkvu i uništili kompletni interijer, uključujući i oltarsko raspeće.

To nije bio prvi takav napad u regionu. Pre nekoliko nedelja radikalni hindu-nacionalisti iz okruga Kondagaon napali su 33 sela i proterali tamošnje žitelje iz njihovih kuća. Radi se o domorodačkom stanovništvu Indije, o takozvanim adivasijima, u koje se ubrajaju pripadnici različitih etničkih grupa.

-pročitajte još: Mnogo više od joge, karija i Bolivuda: Sve naše predrasude o Indiji

Novi napadi na crkvene ustanove u regionu mogu se očekivati, citiraju mediji nadležnog biskupa iz Jagdalpura, Džozefa Kolamparambila.

Nakon napada Narajanpuru uhapšeno je pet osoba, među njima je i lokalni predstavnik vladajuće Indijske narodne partije (BJP), stranke premijera Modija. Stranke je saopštila da nema nikakve veze s protestom hinduističkih nacionalista protiv indijskih hrišćana, koji je prethodio napadu.

Kakva je situacija u ostalim delovima Indije? Prema navodima iz izveštaja koji su zajedno objavile indijske organizacije „Ujedinjeni hrišćanski forum“ i „Asocijacija za zaštitu ljudskih prava“, kao i američka inicijativa „Ujedinjeni protiv mržnje“, u prvih devet meseci 2021. registrirano je najmanje 305 slučajeva nasilja nad hrišćanima.

-pročitajte još: Berbok u Indiji: Rikšom do partnerstva

Težak položaj domorodačkog stanovništva

Napadi su odraz specifične demografske situacije u saveznoj državi Čatisgar, kaže za DW stručnjak za Indiju i politikolog Pjer Gotšlih sa Univerziteta u Rostoku. On podseća da je u ukupnoj populaciji u Čatisgaru adivasija oko jedna trećina, što je znatno više od proseka u ostatku zemlje.

Adivasiji su u komplikovanoj situaciji, i konfesionalno i politički. Neki pripadnici te plemenske zajednice su tokom vremena prešli na hinduizam, a drugi su se okrenuli hrišćanstvu. „To je dovelo do toga da se adivasiji nalaze usred bitke za njihovu konfesionalnu i kulturnu pripadnost. Često se na njih kao kolektiv gleda sa skepsom: da li su hinduisti ili nisu? To nepoverenje se uvuklo i unutar njihove etničke zajednice. Napadnuti hršćani pripadnici su adivasija.“

No, kako dodaje Gotšlih, kod tih sukoba ponekad se radi i o sasvim drugim stvarima. „Pod krinkom religije su sporovi oko zemljišta. U igri su sasvim opipljivi materijalni interesi.“

Politika i religija

Nije slučajnost što su se napadi dogodili upravo sada, tvrdi Gotšlih. „Bili su to dani božićne proslave, kada su hrišćani mnogo vidljiviji nego inače. A to podstiče nezadovoljstvo kod nacionalista.“ U Čatisgaru se samo oko dva odsto stanovništva izjašnjava kao hrišćani. A osim toga, u novembru se u toj saveznoj indijskoj državi održavaju izbori. To već sada dodatno podgreva političku atmosferu.

Otkako je 2014. vlast u Indiji preuzela BJP, stranka premijera Narendre Modija, broj napada se povećao. Sudeći po izveštaju indijske nevladine organizacije „Oslobađanje od progona“, broj krivičnih dela usmerenih protiv hrišćana se u periodu između 2016. i 2019. više nego udvostručio.

„Uočavamo da politička klasa i dalje sledi svoj san o tome da Indiju pretvori u hinduističku naciju“, kaže Džejms Panavelil, iz župe pri crkvi Svetog Đorđa u mestu Čertala u saveznoj državi Kerala. Još uvek se ne zna kako će se na hrišćane i muslimane odraziti predizborna kampanja, ali prvi efekti nasilja već su vidljivi: jedna porodica koja je pre 22 godine prešla na hrišćanstvo, sada je odlučila da se vrati hinduizmu, objavio je 6. januara indijski list „Njuz rivajting“.

-pročitajte još: G20 – veća uloga za zemlje u razvoju

Prigovor zbog navodnog misionarenja

Jedan od motiva za napad je i to što se tvrdi da hrišćanski adivasiji pokušavaju da privole svoje hinduističke komšije da pređu na hrišćanstvo. U Indiji su naime na snazi dosta strogi zakoni kada je reč o promeni religije.

„Često se u Indiji može čuti prigovor da hrišćani misionare“, kaže Pjer Gotšlih. „Pritom često uopšte nije važno da li je to istina ili nije. Dovoljna je samo puka sumnja.“ Što se tiče pravne regulativ, granice su dosta stroge. Pod „misionarenjem“ ili pokušajem misionarenja može da se protumači čak i kada se samo priča o hrišćanskoj veri, dodaje sagovornik DW.

Na drugoj strani, hinduistički nacionalisti pokušavaju da motivišu adivasije na „povratak“ hinduizmu. To se bazira na stavu da su hrišćani u stvari samo hinduisti koji su konvertirali, kaže Gotšlih. „Takvo mišljenje je naravno izuzetno problematično, jer u Indiji postoje veoma stare hrišćanske zajednice, na primer u Kerali na jugu zemlje. Hrišćanska crkva u Indiji je delimično starija i od one u Evropi.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.