Iran na novoj raskrsnici

Uobičajeni saobraćajni haos na teheranskom trgu Vanak ima ponešto neobičan dekor. Sa stotina predizbornih plakata biračima se preporučuju zabrađene žene, šiitski duhovnici ili mladići u moderno krojenim odelima. Svi ti šareni kandidati grubo se mogu svrstati u dva tabora – na konzervativce naklonjene vrhovnom vođi Aliju Hameneiju i reformiste bliske predsedniku Hasanu Rohaniju. I jedni i drugi su prethodnih sedmica pokušavali da u biračkom telu probude utisak da su izbori maltene sudbonosni. „Zemlji treba tvoj glas“, obraća se predsednik Rohani SMS-porukom koju je dobio svaki korisnik mobilnog telefona u Iranu. „U petak zajedno stvaramo svetlu budućnost za našu zemlju“, stoji u poruci.

Vetar u leđa Rohaniju?

Na talonu je mnogo toga. Iran ne poznaje klasični partijski sistem, ali se narodni predstavnici mogu svrstati u tri struje. Trenutno većinu imaju konzervativci verni tekovinama islamske revolucije zajedno sa tvrdolinijašima koji u Zapadu vide đavolju rabotu i žele da ograde zemlju od svakog spoljašnjeg uticaja. Reformisti bliski Rohaniju su u manjini. Dogovor o iranskom nuklearnom programu i ukidanje zapadnih sankcija prošli su tek uz podršku umerenijih konzervativaca. No taj tabor se trudi da se demonstrativno otvaranje Irana prema spolja ne prelije u samu zemlju. Ukidanje zabrane društvenih mreža ili propisa za odevanje žena? Od toga sa sadašnjim sazivom parlamenta nema ništa.

Nakon izbora bi odnos snaga mogao da se promeni. „Ubeđen sam da će biti odabran saziv koji će više biti na liniji predsednika“, kaže Hosein Kanani Mogadam koji pripada Zelenoj partiji. U razgovoru za DW on navodi da je umereni predsednik Rohani do sada ionako bio najviše zaokupljen spoljnom politikom, odnosno podizanjem sankcija pod kojima je patila iranska ekonomija. „Pošto je u tome uspeo, sada može da pređe i na druge teme – i u tome bi mogao da uživa veći podršku novog parlamenta“, nada se Mogadam.

Pomalo slobodni izbori

Nije čudo što se Rohani pred izbore zalagao da što više umerenih kandidata za poslanička mesta uopšte bude pušteno u izbornu trku. Zbog toga se predsednik zamerio čak i moćnom Savetu čuvara čiji je zadatak da čuva tekovine islamske revolucije. To svoje ustavno ovlašćenje Savet koristi da pred izbore zabrani kandidaturu nepodobnim kandidatima. Ovog puta je najpre tek polovini od 12.000 kandidata dozvoljeno da nastupe na izborima. Stoga je Rohani javno pozvao Čuvare da promene svoju odluku rekavši da građani ne bi smeli da steknu utisak kako su izbori već unapred odlučeni.

Baš takav utisak ima većina pristalica umerene opozicije i tu ništa ne menja ni činjenica da su Čuvari delimično popustili i vratili oko 1.500 kandidata u izbornu trku. „Nemamo priliku da glasamo za one kandidate i ideje koje smatramo najboljim“, kaže Ali dok rukom zamišljeno gladi brkove. Taj 63-godišnjak sedi na klupi u jednom teheranskom parku gde uz šoljicu čaja s prijateljima diskutuje o politici. „Ovo nisu slobodni izbori“, zaključuje pesimistično. Njegov prijatelj Hamid je ipak protiv bojkota: „Treba da glasamo jer su i ovakvi izbori bolji od nikakvih.“

Protiv bojkota su i reformski političari. Doduše, zaista slobodni i demokratski izbori bili bi tek oni na kojima bi svako mogao da se kandiduje, smatra jedan od kandidata Alireza Mahjub. Ipak, on ukazuje da je deo reformista čak uspeo da napravi zajedničku listu sa tridesetak imena, što se smatra korakom od sedam milja. „Prošli put nas je bilo samo dvojica na toj listi“, kaže Mahjub. Bojkot bi, kaže, koristio samo konzervativcima koji imaju veliku bazu disciplinovanih birača. „Za nas reformiste važi jednostavna logika: što više ljudi glasa, to bolje.“

Savet važniji od parlamenta

Izlaznost može biti presudna i za izbore za takozvani Savet stručnjaka, koji se održavaju paralelno s izborima za parlament. „A ti izbori su još značajniji od parlamentarnih“, kaže Sajed Reza Musavinia s teheranskog Fakulteta političkih i pravnih nauka. Savet stručnjaka se sastoji od šiitskih duhovnika kojima je zvanični zadatak da nadgledaju rad vrhovnog vođe i da izaberu novog kada aktuelni umre. Vođa Ajatolah Hamenei ima 76 godina i već je i sam rekao da možda neće poživeti do sledećih izbora za Savet stručnjaka čiji mandat traje osam godina. Drugim rečima, Savet bi izborom novog vrhovnog vođe mogao da odredi pravac Irana za naredne decenije.

Ali i Hamid su saglasni da je izbor Rohanija za predsednika već pokrenuo promene u Iranu. „I ovi izbori će mnogo toga promeniti“, sigurna su dvojica prijatelja. Ali koliko brzo? I da li će promene konačno postati vidljive na ulicama oko trga Vanak kojima žene i dalje smeju da šetaju samo pokrivene kose? To se odlučuje u petak.