Iran: nada umire poslednja
Jedna jevrejska poslovica kaže: kada postoje samo dva puta, biraj treći! I zaista, nema boljeg objašnjenja za političko ponašanje Iranaca. Oni su se na parlamentarnim izborima zaista opredelili za treći put. Pošto bi bojkot izbora bio bio jednak kompletnom porazu reformista, a razvlašćivanje pripadnika tvrde linije – bezizgledno, reformisti su smislili novi plan: slabljenje konervativaca. Tako su formirali listu na kojoj je bilo nekoliko preostalih reformista, umerenih konzervativaca i takozvanih „nezavisnih“. Nazvali su je „Lista nade“. I ta nada je pobedila.
To što su u Teheranu pobedili reformisti i umerene snage okupljene oko predsednika Hasana Rohanija, pokazuje političku zrelost ljudi u iranskoj prestonici. Doduše, gledajući na čitavu zemlju, većina mandata u Savetu stručnjaka ostaje u rukama konzervativaca, ali njihova prevlast u parlamentu je, baš kao i njihov ugled, ozbiljno ugrožena.
Demokratija sa preprekama
Članove Saveta stručnjaka kao i parlamenta biraju direktno građani. To izgledao demokratski, ali u praksi – nije tako.
Iranci znaju da izbori u Iranu nisu ni slobodni ni fer. Svi kandidati se proveravaju, i u trci smeju da ostanu samo oni koji su apsolutno verni sistemu. Pa ni apsolutna vernost ne znači da neko može da dobije dozvolu da se kandiduje. Konačnu odluku donosi Savet čuvara, instrumantariju totalitarne božje države.
Savet čuvara je do sada bio u domenu konzervativaca. Dvanaestočlano telo čine po šestorica duhovnika i pravnika. Duhovnike imenuje lično vrhovni verski vođa. Pravnike bira parlament. Pošto podobnost poslanika takođe proverava Savet čuvara, to telo je zapravo instrument u rukama vrhovnog verskog vođe, ajatolaha Alija Hameneija.
Nepoželjni kandidati za parlamentarne izbore se stavljaju na crnu listu. Čak i Hasan Homeini, unuk ajatolaha Homeinija, vođe revolucije i osnivača Islamske republike, nije smeo da se kandiduje. Zbog političke kalkulacije, mnogim poznatim reformistima nije dozvoljeno da učestvuju na izborima. U mnogim izbornim okruzima, reformisti nisu imali nijednog predstavnika.
Nada
I pored svih ograničenja, ljudi u Iranu su svojim glasom poslali jasnu poruku. Što je konzervativci brže shvate, tim će stabilnija biti država.
Iran je uvek u stanju da priredi iznenađenje – tako je bilo i ovaj put. Iranci su, s jedne strane, izabrali reformiste i umerene snage, a s druge strane, kaznili su pristalice tvrde linije. Šta su Iranci postigli pobedom „Liste nade“?
Birači su pokazali da ne podržavaju tvrdi kurs. Pokazali su da je prošlo vreme provokativne spoljne politike. Pokazali su da im je stalo do otvaranja društva i do popuštanja napetosti. Ali, pre svega su pokazali da su mnogo naučili prateći događaje u Iraku, Avganistanu i Siriji. Oni više nisu spremni da u mraku idu glavom kroz zid.